АПОКАЛИПСА ЕВРОПЕ

apokalipsa-svecovek
Пише: Љубомир Ранковић
  ДРУГИ ЧИН
Сцена друга
СУСРЕТ СА ДОКТОРОМ МАЈЕРОМ

 (Ходником одјекује звекет официрских цокула. Ближи се њиховој ћелији. Николај, стављајући прст на уста, даје знак Патријарху да ћути. Прекидају разговор. У ћелију улази млад немачки официр са шапком. Надмен, сујетан, бахати разметљив. Пролази између њих до прозора, Повлачи кажипрстом по касети. Вади марамицу и брише прст, окреће се њима.)

ОФИЦИР: Добар дан господо! Ја сам доктор Карл Мајер, нови логорски лекар. Ваш земљак. Рођен сам у бачком селу Јармошу. Школу сам учио у Новом Саду, а 1938. године са родитељима сам се одселио у Минхен где сам завршио медицину.

(Мери пулс, једном па другом, гледајући у сат на руци. Прегледа их пипајући рукама жлезде на врату и подижући доње очне капке. Врти забринуто главом и прави непријатну гримасу.)

ПАТРИЈАРХ ГАВРИЛО: Има ли наде, докторе. Можемо ли дочекати крај рата. Хоћемо ли живи изаћи из ове бараке?

ОФИЦИР: Ваше здравствено стање је веома озбиљно. Потребно је хитно предузети лечење и опоравак. Предложићу то одмах управи логора. Што пре, док не буде касно.

ПАТРИЈАРХ ГАВРИЛО: Хвала докторе, хвала. Преживећемо, ако Бог да. И као млад лекар упамтите начело древне медицине: Лекар лечи а Бог исцељује.

ОФИЦИР: Господо, детаљно сам прегледао Ваш досије. Обојица сте високи интелектуалци, просвећени људи. Пуни животног искуства. Ви сте духовне и црквене вође народа. Ви морате поседовати визију. Видети даље од свих. Зар нисте могли и морали урадити нешто више за свој народ? И себе? На делу је стварање новог светског поретка, нове Европе. То више нико не може  зауставити… Што пре то схватите и прихватите, биће боље за Ваш народ и за Вас.

ПАТРИЈАРХ ГАВРИЛО: Ми смо православни епископи, докторе. Не бавимо се ни старим ни новим светским поретком. Ми проповедамо Ново Небо и Нову Земљу Јеванђеља Христовог. Не мешамо се у светске политичке послове. Наше царство није од овога света!

ОФИЦИР: Не сумњајте у моју добронамерност. Желим да помогнем и олакшам Ваш веома тежак положај. Ваша земља више не постоји. У њој је мој завичај, за њу ме вежу драге успомене, емоције и сећања…

ПАТРИЈАРХ ГАВРИЛО: Хвала на добронамерности, младићу. Нажалост ово о чему говоримо, није питање личних емоција и сентименталности. То питање је много дубље и сложеније. О њему неће и не могу одлучивати Немачка и Југославија. Пресудну реч о поретку у свету има, Главни Директор васионске драме, Господ и Бог наш и, разуме се, велики и моћни овога света. А то нисмо ни Ви ни ми.

(Официр седи погнуто. Гледа испред себе, нервозно цупкајући ногама, правећи се да не слуша Патријарха. Подиже полако главу и гледа Николаја право у очи.)

ОФИЦИР: Господине Велимировићу, Ви сте европски ђак. Студирали сте на најпрестижнијим европским универзитетима, у Берну, Халеу, Оксфорду… Докторирали у Женеви и Лондону, почасни сте доктор бројних светских универзитета. Проучавали сте мисао највећих европских философа и стваралаца, Ничеа, Берклија, Канта, Карлајла, Шекспира… Вас убрајају, данас, међу највеће представнике европске философске и научне мисли…

(Николај нервозно врти монашке бројанице. Подиже руку да прекине официра.)

НИКОЛАЈ: Ја нисам ни философ ни научник. Ја сам српски калуђер и духовник. Сада, сужањ у тамници, слободан у Христу.

ОФИЦИР: Свеједно! Као образованом човеку мора Вам бити јасно да се пред нашим очима рађа нови свет. Нова уједињена Европа. Европа поретка и опште среће за све њене земље и народе, за све…

(Николај га нагло прекида повишеним тоном. Официр се трже од његовог снажног гласа. Ућута као преплашено дете)

НИКОЛАЈ: Престаните! За име Бога, престаните! Каква Европа, каква срећа… Европом и светом галопира четврти јахач Апокалипсе, чије име је пакао и смрт… Убија мачем, глађу и помором. Испод његових копита севају муње које су запалиле цео свет. Европа се сурвала у понор и амбис где је плач и шкргут зуба!

(Официр запрепашћено, преплашено гледа у Николаја и одговара осветничким тоном пуним претње и горчине)

ОФИЦИР: Исцрпљеност и болест, узрок су ваших апокалиптичких визија, Господине. Првим хришћанима, мученицима вере, тамница је дизала крила и челичила дух, као што Вам је познато. Вас је сломила као трску. Уништила вољу за животом, отела наду, угасила оптимизам… И можда… Можда…

(Официр устаје и са одвратношћу окреће главу од обојице. Креће према излазу. На тренутак застаје. Окреће се према Николају са промењеним изразом лица, обраћајући се срдачно, скоро молећиво)

ОФИЦИР: Господине Велимировићу, преклињем Вас, одговорите ми искрено. Верујете ли Ви још у Бога?

НИКОЛАЈ: Не!

(Патријарх се трже и пренеражено погледа Николаја. Прекрсти се од чуда.Официр коракну корак-два према Николају и проговори ведрим, дечјим гласом, пуним победе и радости.)

ОФИЦИР: Браво! Хвала на искрености Господине. Тако сам и мислио. Религија је потреба старачке сенилности и себичности, младалачког заноса и сујете. Као дечак ја сам сумњао а сад знам да нема Бога.

НИКОЛАЈ: Видите, код мене је обрнуто. Као дечак ја сам чврсто веровао, а сад више не! Сад знам да Бог постоји, Господине Карл!

(Птријарх одахну. Официр се укочи. Искриви му се лице у гађење и презир. Проговори металним претећим гласом.)

ОФИЦИР: Ваша глупост и Ваш мрак, црњи су од Ваших хаљина. Тешко народу кога ви предводите. Трујете наивни и лаковерни свет јеврејским рибарским бајкама о Христу. Ваша глупост и заблуда уништила је Ваш народ, државу и Вас. Ви сте дивље варварско племе. Никада Ви нећете постати Европа. Ви припадате Азији… Афричким дивљим племенима…

(Изговарајући ову тираду официр одлази. Гаврило и Николај седе са главом у рукама ослоњеним на колена, и дубоко уздишу.

ПАТРИЈАРХ ГАВРИЛО: Штене фашистичко. Швапске свиње читају лекцију Србима шта је Европа. Кад смо ми били држава и и цивилизација они су били хорда. Фуј!

(Кратка пауза. Патријарх се врпољи на лежају. Николај седи непомично)

ПАТРИЈАРХ  ГАВРИЛО: Сећаш ли се, пријатељу, нашег сусрета и разговора у манастиру Савина? Ех, давно, давно, почетком века… На теби шушти свила. Лепрша мантија на бокељском ветру. Мирише енглески парфем. Коса и брада дотеране по европској моди. Сија свака длака. Ти млад, самоуверен… Са звањем великог европског интелектуалца, окићен факултетским и докторским дипломама најславнијих европских универзитета. Космополита, Полиглота.. Овенчан славом великог беседника… Звезда! Хвалиш и величаш Европу… На моју опаску о зверској ћуди Европе, ти се обрецну. Одржа ми придику, и на крају рече: Калуђеру, Европа је у мојој души…

(Док Патријарх говори Николај седи ћутећи учтиво као ђак. Наједном се трже и усправи)

НИКОЛАЈ: Не соли ми рану, Гаврило! Не доливај уље! Поштујем те као Српског Патријарха и брата. Знам, нису међу нама у животу цветале руже. Било је, око проклетог Конкордата, тешких и горких речи. Несрећа нас је ујединила и збратимила… Европа је моја, рана, моја мука… Туга моја голема!

(Настаје мук)

svecovek-u logoru

Crack Software

download idm kuyhaa

pdfsam license

winrar 64bit full crack winrar 64bit full crack

instaup apk gbwhatsapp apk