ЧАРОБЊАК ДОСТОЈЕВСКИ

mesa-svecovek

Меша Селимовић

МОЈ ЖИВОТ СА ДОСТОЈЕВСКИМ

Учетрвртом разреду гимназије прочитао сам Бедне људе Достојевског, а онда и остале његове романе. Запрепастио сам се том чудесном литературом која ми је открила неслућени свет тајни људске душе, толико испреплетен и толико чаробан да сам остао забезекнут. Чини ми се да сам са Достојевским нагло сазрео. После сам се том писцу непрестано враћао, па и данас га читам с интересовањем, одушевљен тим чаробњаком који је открио све тајне књижевног задатка. Био сам уверен, а и сада сам да је то више него литература, више него живот, да Достојевски наново, суверено обликује живот.

У његовим романима сусретао сам се са дубоким сазнањем и прометејски дрским отплитањем тајне човекове заплетене мисли, са слутњом живог душевног кретања под дебелом кором скривене људске психе, са открићем метапсихологије, која је и сама тајна.

Достојевски ми је убедљиво указао на свет нагона, тако пресудан на нашу духовну активност. Било је рано за мој сусрет са таквим писцем, и ја сам га одболовао, премлад за његову сложеност, за запрепашћујућу способност роњења до вртоглавих дубина душе, где се губи дах и могућност праћења. Али сам му остао велики поклоник: освојио ме, опчинио, заробио за цео живот.

Па ипак, не могу да кажем да је Достојевски пресудно утицао на мене. То је, додуше, била моја далека, можда и несвесна тежња, али је никад нисам могао остварити. Зато што је то немогуће. Достојевски се не може следити. Доказ су писци који су то покушали, заиста без икаква успеха. Достојевски рони у дубину, прозире тајновито, трага по неиспитаним пределима, а то се не може преузети.

Чарлс Буковски

ДОСТОЈЕВСКИ

Уза зид, стрељачки

вод на готовс

а онда је помилован.

А шта да су стрељали

Достојевског

пре него што је написао све то?

Претпостављам

да не би ни било важно,

не директно.

Постоје милијарде људи

који га никад нису читали

и никад неће.

Али, кад сам био млад

знам да ме извукао

из фабрика

поред курви

дизао ме високо кроз ноћ

и смештао на боље место.

Чак и кад сам пијанчио

за шанком

са осталим пропалицама

било ми је драго

што је Достојевски

био помилован

јер је то и мени дало

неку врсту помиловања,

дозволило ми да гледам

право у та ужегла лица

у мом свету.

Док смрт упире свој прст

чврсто сам се држао,

неокаљани пијанац,

делећи смрадни мрак

са мојом браћом.

 carls-bukovski-svecovek