НЕ ДАМО СРПСКИ ВАЗДУХ И РЕКЕ!
Српска академија наука и уметности, широкогрудо је изашла у сусрет, како влади Републике Србије, тако и страној компанији Рио Тинто, тако што је у мају месецу организовала научни скуп под називом „Пројекат Јадар – шта је познато?”, на коме су се представници Рио Тинта, представили српској научној јавности
Неоколонијални експлоататори – Све штетне последице по човекову средину – Шта је познато? – Компромитација циљева – Без одобреног патента – Упитна будућност литијумских батерија.
Скуп је организован у оквиру Академијског одбора: „Човек и животна средина”. Њиме је председавао, уважени српски хемичар, академик Богдан Шолаја, професор на Хемијском факултету Београдског универзитета. У препуној свечаној сали Академије наука, нашло се неколико десетина, махом људи из струке који су пажљиво пратили презентацију менаџерског и маркетиншког тима ове мултинационалне компаније чија су „дела” позната диљем планете, пише Бојан Драшковић професор историје, књижевник, писац, критичар и есејиста.
Неоколонијални експлоататори
Презентација је трајала релативно мирно и спокојно, све док српска научна јавност није почела да поставља питања, на која стручњаци за маркетниг, научени како да наивним муштеријама продају усисивач, апсолутно нису знали да одговоре. У сали су се углавном налазили, хемичари, технолози, лекари, стручњаци за заштиту животне средине, српска академска јавност, за коју неоколонијални представници мултинационалних корпорација нису знали ни да постоји. А питања која су поставили била су махом елементарног карактера и захтевала су јасне и прецизне одговоре, што је менаџере и лобисте ове компаније, очигледно изненадило и пренеразило. Изгледали су као неспремни студенти који полажу испит за шестицу, док су се српски професори, рачунајући ту и на академика Шолају, пријатно смешкали величини њиховог незнања с којим су наступили пред јавношћу коју су очигледно потценили.
У том смислу оцена крајње вредности представљаних резулата била је више него негативна. Рио Тинто једноставно речено, није добио прелазну оцену у САНУ. Или, тачније речено, није убедио српску академску јавност у оправданост реализације њиховог пројекта. Та јавност за коју неоколонијални експлоататори нису знали ни да постоји, која је била годинама и деценијама потцењивана и занемаривана, у једном тренутку се пробудила из вишедеценијског сна и свима јасно ставила до знања да постоји и да је спремна и одговорна да у друштву игра ону улогу коју треба да игра: чувара и бранича истине, српске државе, научне, културне и природне баштине, укупне животне средине, од насртаја агресивног неоколонијалног корпорацијског капитализма.
У том смислу, научно строго и академски објективно, академици Владимир Стевановић, Богдан Шолаја и Велимир Радмиловић, у сарадњи с проф. др Ратком Ристићем и дипл. инж. Вељком Димитријевићем, проф. др Жељком Камберовићем и др Драганом Ђорђевић, израдили су јасно и прецизно мишљење о организацији скупа „Пројекат Јадар – шта је познато?, од десет штампаних страна, где су на научно аргументован начин и несумњивој академској висини, одбацили главне аргументе за реализацију овог пројекта. Мишљење су доставили на адресу проф. др Зоране Михајловић, актуелног министра рударства и енергетике и потпредседнице српске владе, с образложењем да се мишљење доставља „с циљем да помогнемо Влади, у смислу бољег сагледавања могућих проблема и инверзибилних последица усвајања предлога о отварању рудника литијума и бора „Јадар”, а на основу доступних података, званичних докумената и презентације представника Рио Тинта, на одржаном скупу.”
Све штетне последице по животну средину
Овај документ написан у форми Меморандума, има велики значај како за српску науку, тако и за српску државу и политику и он стога, иако многима не одговара његово постојање, мора по сваку цену да постане доступан српској јавности, која би се управо на ових десет страница изванредно написаног текста, коначно упознала са читавим смислом пројекта „Јадар”, пре свега о његовим штетним последицама по животну средину. Такође, велика је заслуга и друштвена храброст уважених академика, чланова академијског одбора „Човек и животна средина“, што су за разлику од неких претходних времена, смогли довољно интелектуалне храбрости и јавне одговорности да пред економским и политичким моћницима отворено изнесу своје научно и стручно мишљење, чиме су повратили дигнитет институцији као што је САНУ, која на разне начине деценијама одолева глобалистичким неоколонијалним притисцима. У том смислу, ово мишљење је можда један од најзначајнијих документа САНУ написаних после озлоглашеног „Меморандума” и научног скупа о „Великој Србији”, чиме су српски академици повратили пољуљани углед овој нашој највишој научној и културној институцији.
САНУ је рекао не Рио Тинту и одбацио пројект „Јадар” као штетан и опасан за нашу животну средину. Наука је рекла своје, а сада су на реду политичари – да видимо коме ће се они приволети царству. До тада сваки грађанин ове земље треба правовремено да буде обавештен о мишљењу српске науке и зато је важно да се грађанству овај документ у целости представи.
„Поштоване колеге, 6. и 7. маја у САНУ одржан је научно-стручни скуп Пројекат „Јадар” шта је познато? Програм скупа се може наћи на: https7:www sanu ae rs^vp-contentmploads/2021 /05/Rgojekat- Jadar-program-skupa.pdf. Организациони одбор је по одржавању скупа извршио анализу изложених предавања, и дискусија, и на основу тога је 4. јуна 2021. упутио своје мишљење о могућем отварању рудника Јадар потпредседници Владе Републике Србије, министарки рударства и енергетике Зорани Михајловић.
Овим интерним дописом обавештавамо чланове САНУ о свом ставу.
С поштовањем,
Организациони одбор научно-стручног скупа Пројекат „Јадар“.
„Поштована др Михајловић,
Захваљујемо се на Вашем учешћу на научно-стручном скупу Пројекат „Јадар” – шта је познато? одржаном недавно у Српској академији наука и уметности. Сва предавања и дискусије снимљени су, и имамо задовољство да Вам уручимо два компакт диска.
Анализом одржаних предавања и доступних докумената, налазимо да Пројекат „Јадар” није довољно осветљен нити је довољно транспарентан. Сматрамо да ће, осим великих проблема заштите животне средине, Пројекат „Јадар” имати важне социјалне, економске и демографске импликације које су, чини се, стављене у други план, мада тако не би требало да буде. Стога смо закључили да изнесемо Вама и Влади Републике Србије своје мишљење, са циљем да помогнемо Влади, у смислу бољег сагледавања могућих проблема и иреверзибилних последица усвајања предлога о отварању рудника литијума и бора „Јадар”, а на основу доступних података, званичних докумената и презентације представника Рио Тинта (Rio Sava Exploration d.o.o.) на одржаном скупу. Били бисмо захвални уколико би сте посветили овом документу посебну пажњу.
С поштовањем,
Проф. др Зорана Михајловић, Потпредседница Владе Републике Србије, Министарка рударства и енергетике –
Академик Владимир Стевановић, Велимир Радмиловић, дописни члан САНУ
Шта је познато?
Мишљење организатора научно-стручног скупа, на научно-стручном скупу одржаном у Српској академији наука и уметности, 6. и 7. маја ове године, представници инвеститора Рио Тинто – (Rio Tinto – Rio Sava Exploration d.o.o., у даљем тексту РТ) и учесници у реализацији овог пројекта приказали су у својим презентацијама део резултата истраживања и анализа, одређена пројектна решења и планове реализације пројекта „Јадар”.
Сумирајући резултате дводневног научно-стручног скупа у САНУ, под насловом Пројекат „Јадар” – шта је познато?, посвећеног изградњи рударског комплекса за експлоатацију јадарита и добијања литијум-карбоната и борне киселине, као финалног производа прераде ове руде, недвосмислени је закључак да се још увек не зна довољно да би се донео ваљан суд о исплативости овог пројекта и о његовом утицају на животну средину. Стиче се утисак да је досга тога у вези са технолошким процесом ексгракције (извлачења) литијума из минерала јадарит, обавијено тајном и/или пласирано на такав начин, да не само да се не види јасно шта ће бити укључено у процес ексгракције, већ се не виде ни подаци о количинама сировина/реактаната неопходних за одвијање процеса производње. Неколико важних питања остало је отворено, упркос тврдњама потенцијалног инвесгитора и пројектаната да ће све бити усаглашено са високим светским и европским стандардима у рударству, уз посебан нагласак да ће производне технологије и оне које се односе на пречишћавање отпадних материјала и воде бити такве, да ће утицај на животну средину свести на минимум.
Упркос овим декларативно изнесеним намерама, остаје отворено питање: како ће се то спровести и ко ће контролисати да ли се све што је обећано остварује, поготово имајући у виду досадашња негативна искуства са пословањем РТ у свету. Оно што је било упадљиво у излагањима пројектаната ангажованих од стране РТ, јесте да је девастација предела на коме ће бити комплекс рудника и одлагалишта јаловине неминовност која ће бити компензована применом заштитних мера пречишћавања отпадних вода и заштите материјала на јаловиштима, како не би дошло до његовог контакта са подлогама и подземним водама. Ако се изузме предавање о стању биодиверзитета (разноликости живота) на подручју будућег рударског комплекса, ни речи се није чуло о томе, како се материјално и еколошки вреднују екосистеми и предели који ће бити сигурно уништени изградњом рудника и пратећих објеката. Ни речи није било о вредности зиратног земљишта, шума, природних водотока и о благодетима које вековима обликовани предели пружају становништву које тамо живи и привређује. Да ли је једина вредност предела исказана ценом откупа земљишних парцела?
Да ли је ико имао на уму да аутономни и полуаутономни екосистеми, на било којој просторној скали, имају велику и незаменљиву еколошку улогу у асимилацији и складиштењу угљен-диоксида у биомаси бројних чланова сваког екосистема, а да не говоримо о екосистемском сервису који обезбеђује и регулише природне процесе од којих зависи свака људска заједница? Једном речју, екосистеми и предели не смеју да буду жртве похлепе и профита, који су симбол неодрживости у коришћењу природних ресурса. У марту 2020. године, Влада Републике Србије је усвојила Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар”, који представља плански основ за реализацију Пројекта „Јадар” (развој рудника, индустријског постројења и неопходне инфраструктуре, као и заштиту, коришћење и уређење простора посебне намене), издавање локацијских услова, утврђивање јавног интереса и спровођење експропријације чиме је практично дато зелено светло реализацији пројекта, а да озбиљна претходна анализа и расправа није урађена.
Овде износимо своје мишљење, са циљем да помогнемо Влади Републике Србије, у смислу бољег сагледавања могућих проблема и иреверзибилних последица усвајања предлога о отварању рудника литијума и бора „Јадар”, на основу доступних података и презентације представника Рио Тинта, на одржаном скупу.
1) Реализација пројекта „Јадар” довела би до масивне девастације простора, трајне промене карактера предела, деградације биодиверзитета, расељавања неколико стотина људи и престанка напредних и исплативих пољопривредних активности. У Лозници и околини већ постоје „црне” еколошке тачке и не би требало да се оне умножавају док се доле наведене не санирају: рушевине фабрике целулозе „Вискоза”, са великим количинама ускладиштених токсичних и канцерогених материја; „Столице”, депонија 600.000 м3 антимонског муља; „Зајача”, депонија 250.000 м3 антимонског муља и руде олова. Локација планираног рудника јадарита, са пратећом инфраструктуром, налази се на свега 15 км од центра Лознице, као извор потенцијалног загађења површинских и подземних вода, земљишта и ваздуха. У првој фази је планирано потпуно уништење 533 хектара (204 хектара шума; 317 хектара обрадивог земљишта; 8 хектара дворишта и окућница; 4 хектара воћњака). Успостављањем депонија на више од 310 хектара (прва фаза), у непосредној зони приобаља изразито бујичних водотокова Корените и Јадра, рађа се стална претња да бујични поплавни таласи разоре заштитне насипе, трајно контаминирају приобаље и пренесу огромне количине полутаната до тока Дрине, затим Саве, са непредвидивим последицама за низводне деонице, у које спада и Макиш, водоизвориште Београда.
2) Уништење и фрагментација станишта деградираће биолошку разноврсност, која сада обухвата неколико стотина биљних и животињских врста, од којих су 145 са статусом строго заштићених и заштићених врста. Пројекат „Јадар” елиминише вредан економски потенцијал планиране Подрињско-јадарске туристичке дестинације, у којој се налазе заштићени Предео изузетних одлика „Тршић-Троноша”, споменик у Драгинцу и још 50 објеката градитељског наслеђа и археолошких локалитета. Планиране активности представљају директну негацију принципа Рио конвенција (УНФЦЦ – климатске промене, УНЦБД – биодиверзитет, УНЦЦД – борба против опустињавања и деградације земљишта) које су ратификоване у Скупштини Републике Србије и имају снагу закона.
Компромитација циљева
Такође, овим пројектом се компромитује 17 циљева одрживог развоја Уједињених нација и прихваћена Агенда 2030, као и домаћа законска регулатива која се односи на заштиту природе. Актуелни међународни реноме компаније Рио Тинто не улива поверење но питању безбедности производних процеса, заштите животне средине и третмана радника. Посебно је нејасна корист за државу Србију, уколико се уопште може говорити о било каквој компензацији за тако масивну деградацију простора и трајан ризик по здравље и безбедност становништва.Тешко се може прихватити чињеница да приватна компанија „Рио Сава” (српска филијала „Рио Тинта”) спроводи акцију расељавања локалног становништва путем куповине њихових имања, уз прећутну подршку града Лознице и наше државе. Зар је српски народ, после свега што га је снашло у последњих 30 година, доживео да ни у сопственој држави нема егзистенцијалну сигурност?
3) Узимајући у обзир доступну документацију, презентације и дискусију на одржаном скупу, када је у питању коришћење водних ресурса и утицај експлоатације и прераде минерала јадарита у сливу реке Јадар на режим вода, закључак је да су негативни утицаји пројекта „Јадар” на режим вода потцењени, а техничка решења непотпуна и у неким елементима у супротности са Законом о водама и плановима управљања водама (Водопривредном основом Србије, Просторним планом РС и Стратегијом управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године).
4) Зона простирања утицаја: Пројекат „Јадар” је конципиран на погрешној претпоставци да се предложеним решењима и мерама могу спречити негативне последице на режим вода и утицаји локализовати у границама заштитног појаса од 1.000 м око индустријско-производног комплекса и 500 м око депонија отпада.
Уколико се реализује пројекат „Јадар”, доћи ће до битних промена хидро-морфолошких карактеристика и статуса реке Јадар и њених притока Корените и Ликодре, у укупној дужини од око 45 км, а биће угрожена алувијална издан (подземне воде) дуж реке Јадар и приобаља Дрине у Мачви, укупне површине 1.215 км2, које је највећи резервоар подземних вода у западној Србији и регионално извориште за водоснабдевање Мачве, доњег Срема и, у перспективи, Београда. У случају елементарних непогода, пропуста у управљању или хаварија на опреми, уколико дође до истицања рударског отпада и отровних супстанци у водотоке и подземне издани, негативни утицаји рудника ће се проширити знатно изван обухвата Просторног плана и угрозиће речне токове и приобаље Дрине и Саве.
5) Коришћење водног земљишта и заштита од поплава: Објекти рудника, индустријског постројења и депоније отпада планирани су на водном земљишту, чиме се битно утиче на отицање великих вода и заштиту од поплава у долини реке Јадар. Водно земљиште је намењено за протицање и прихват поплавних таласа и одржавање водног режима, а евентуално искључење делова речних инундација (поплава) могло би се реализовати, уколико се претходно ураде решења заштите од поплава. То подразумева регулације речних корита и изградњу заштитних насипа у зонама простирања утицаја, резервисање ретензионих (задржавајућих) простора у сливу и план одбране од поплава који укључује и управљање овим објектима. Ови утицаји нису разматрани, нити су радови на измештању речних корита и заштити од поплава обухваћени пројектом „Јадар”. Усвојен је просторни план посебне намене, а да нису коначно утврђене локације депонија, укупне количине рударског отпада и садржај токсичних супстанци у отпаду.
Закон о водама изричито забрањује одлагање отпада на водном земљишту, а планским решењем су предвиђене две депоније опасног отпада: једна у склопу индустријско-производног комплекса, површине 20 ха и капацитета 5,2 милиона м3 и друга у долини реке Штавице, где је планирано да се на површини од 167 ха одлаже око 1,4 милиона м3 отпада годишње, тако да би се у периоду од 40 година формирала депонија од 57 милиона м3. Међутим, у карти намене простора уцртана је депонија индустријског отпада на другој локацији, на платоу вододелнице река Јадра и Ликодре, за коју је дат и списак парцела, на катастарским општинама Брезовица, Дворска, Красава и Цикоте, за које се утврђује посебна намена, јавни интерес и право експропријације. Постоји и трећа локација за депонију индустријског отпада, под називом 4 А север, која је приказана на стручном скупу, а налази се изнад рудника уз индустријско-производну зону. Ово треће решење не испуњава ниједан критеријум за пројектовање оваквих депонија, јер се налази у зони раседа и највећег слегања тла због изградње рудника, у кориту за велику воду реке Корените и на алувијалној издани са великим сезонским осцилацијама нивоа и у непосредној близини насеља. Одлагање отпада није технички проблем који се може решавати упоредо са отварањем и развојем рудника, јер на ограниченом простору слива реке Јадар, имајући у виду бујични карактер водотокова, геолошку структуру и хидрогеолошке услове, нема повољних локација на којима се може одложити толика количина опасног отпада. При томе, требало би имати у виду да не постоји довољно поуздано техничко решење, које у случају хаваријских оштећења депонија рударског отпада може да спречи трајно загађење водотока и деградацију изворишта у приобаљу Јадра и Дрине.
6) Снабдевање рудника водом, обезбеђење техничке воде за потребе прераде руде и пречишћавање отпадних вода: Снабдевање рудника водом за пиће предвиђено је из локалних водовода, а за технолошки процес прераде руде користиле би се дренажне воде из рудника и допунске количине које би се захватале из алувиона Дрине код Липничког шора. Од стране РТ, процењене количине дренажних вода из рудника износе од 25 до 30 л/с (максимално до 50 л/с), што на дневном нивоу износи 2.160 до 2.592 м3 и задовољава потребе технолошког процеса прераде руде, које према Просторном плану износе просечно 1.000 т3/дан и максимално 1.550 т3/дан. Евентуалне допунске количине воде могу се обезбедити из речних токова, а могу се користити и дренажне воде са подручја посебне намене. Извориште у приобаљу реке Дрине, код Липничког шора, које може да обезбеди воду квалитета за пиће, требало би у складу са Стратегијом управљања водама у РС до 2034. године, искористити за снабдевање водом насеља. Ова мера је неопходна, независно од тога да ли ће се приступити изградњи рудника, јер су резултати испитивања показали да воде у алувијалној издани у зони ушћа реке Корените у Јадар нису погодне за пиће, у неким случајевима ни за наводњавање, због повишених концентрација гвожђа, арсена, бора, а у појединим узорцима и алуминијума, олова и антимона.
Ово загађење је углавном последица ранијих рударских активности у сливу реке Корените и изливања јаловине са депоније рударског отпада у Столицама, али није искључено да је у одређеној мери до загађења дошло и приликом обимних истражних бушења и црпљења воде из неогеног басена у подручју лежишта јадарита, која су извршена за потребе пројекта „Јадар” у претходних десет година. Уколико се реализује пројекат „Јадар”, извесно ће доћи до даљег погоршања квалитета површинских и подземних вода на ширем подручју, што ће условити изградњу постројења за пречишћавање и знатно повећати трошкове водоснабдевања становништва. У Просторном плану је предвиђено да се отпадне воде из процеса прераде руде и процедне воде са депонија отпада пречишћавају пре испуштања у водотоке.
Максимални капацитет постројења процењен је на 1000-2000 т3/дан. На стручном скупу је приказано решење постројења за пречишћавање отпадних вода из процеса прераде руде, на локацији индустријског постројења, капацитета 369 м3/х или 8.856 т3/дан, и мање постројење за пречишћавање процедних вода на депонији Штавице, капацитета 110 м3/h или 2.640 т3/дан. Поставља се питање због чега се пречишћене отпадне воде не врате назад у процес производње и тако уштеди у потрошњи воде? Очигледно је да постоји велика неусаглашеност у билансу потребних количина воде за пројектовани процес прераде руде и количина отпадних вода које се пречишћавају. Није оправдано да се на изворишту у приобаљу Дрине, капацитета 100 л/с (8640 т3/дан) захвата вода квалитета за пиће, транспортује 14 км до рудника, затим користи као техничка вода у поступку прераде руде и након тога пречишћава и накнадно минерализује, да би се испустила у реку Јадар. Посебан проблем представља то што, након пречишћавања отпадних вода, у ефлуенту остаје одређена количина литијума и бора, што није дозвољено важећим Правилником о граничним вредностима емисије загађујућих материја пре испуштања у водоток.
7) Расположиве рудне резерве, производни капацитети и значај пројекта „Јадар”: Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације у прераде минерала јадарита „Јадар” заснован је на процени да се у доњем јадарском хоризонту лежишта налази 136 милиона тона ове руде, која испуњава све захтеве и услове профитабилне индустријске производње литијум карбоната, борне киселине и натријум сулфата.
Без одобреног патента
У јуну 2020. године, у РТ Елаборату о ресурсима у резервама бора и литијума у лежишту „Јадар”, урађене су нове процене ресурса и резерви литијума и бора у лежишту „Јадар”, но којима укупне резерве јадарита у лежишту износе 244 милиона тона, од чега се у доњем јадарском хоризонту налази 158 милиона тона руде, од чега 147 милиона тона експлоатационих количина. План производње који је приказан на стручном скупу (Одлагање јаловине из рудника у процеса екстракције, третирање отпада у санација депоније након завршетна пројекта Јадар”, Динко Кнежевић и Драгана Нишић), а који је дат и у „Елаборату о ресурсима и резервама у лежишту „Јадар” из децембра 2020. године, заснован је на резервама од 158 милиона тона руде и укупно 167 милиона тона откопане масе, и предвиђа две фазе откопавања руде: прву фазу, у трајању од 60 година, од 2023. до 2083. године, у којој би се ископало око 66 милиона тона руде, и другу фазу, наредних 60 година, у којој би се извадило преосталих око 101 милиона тона руде. Приказана динамика у првој фази експлоатације рудног лежишта предвиђа: израду производног и сервисног окна, отварање и разраду лежишта, од 2023. до 2027. године, пуну производњу са пројектованим годишњим капацитетом од 1,6 милиона тона, од 2027. до 2068. године, и тзв. фазу активне експлоатације, од 2068. до 2083. године, у којој би ископ руде пао на 15-20% од пројектованих капацитета.
Компанија Рио Тинто, као потенцијални инвеститор, програмирала је експлоатацију лежишта јадарита тако да се остваре максимална ефикасност улагања и висока стопа повраћаја инвестиција. Планирано је да се у првој фази искористи најприступачнији и најквалитетнији део лежишта руде, а вероватно судинамика експлоатације и капацитети индустријског постројења за прераду руде прилагођени периоду амортизације механизације и опреме. Међутим, поставља се питање да ли је то истовремено и јавни интерес, који би требало да се утврди на основу усвојеног просторног плана посебне намене. Реалан је сценарио да ће се искористити око 40% расположиве руде, а да ће се трајно променити намена 2.031 хектара најквалитетнијег пољопривредног и шумског земљишта, да ће се раселити становништво, загадити природна средина на ширем подручју, и у сливу реке Јадар оставити око 60 милиона м3 опасног отпада после 40 година експлоатације. Да би се уопште расправљало о пројекту, требало би сагледати укупне трошкове и користи, као и исплативост пројекта са становишта државе и становништва – не само приватне компаније. То значи да би пројекат „Јадар” морао да обухвати капитална улагања у унапређење животне средине и у локални развој, као компензацију за коришћење ресурса. Методологија за ову врсту прорачуна и анализе је увелико у примени у свим развијеним земљама.
8) РТ нема одобрен патент већ патентну пријаву (како обавештавају представници РТ), што је проверавано 25. маја 2021. године, пред ЕПО у поступку, последња радња се одиграла у јануару 2021. године, поднети измењени патентни захтеви.
9) Представници Рио Тинта су изјавили да се у индустријском отпаду не налази калцијум-арсенат (после третмана концентрата руде концентрованом и разблаженом сумпорном киселином, за чиме следи третман гашеним кречом), што би требало детаљно проверити и доказати, већ да се арсен налази у индустријском отпаду као феро-арсенит (уколико уопште постоји као стабилно једињење под условима одлагалишта), (арсено)пирит и (арсено)пиритит (вероватно само као пиротин (пиритит) (12 мин. 53 сец. снимљеног материјала, под насловом „Округли сто”). Нерастворни део концентрата би требало да унесе арсен као комплексан сулфид, агрегат арсенопирита, или неког другог минерала. Очекује се да калцијум-арсенат настаје из раствора у процесу неутрализације и формирања талога (videti https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0089.htmH.
10) РТ ни у једној анализи вода није навео детектоване количине сумпора као сулфида. РТ ни у једној анализи чврстог отпада, нити анализи рудног тела није навео концентрације (количине) сумпора као сулфида, а то је од великог значаја за евалуацију целокупног пројекта производње. РТ тврди да се арсен налази као арсенопирит и арсенопиритит (вероватно само пиротин). Арсенопирит (FeAsS) садржи сумпор.
Пиротин такође садржи сумпор. Значи, има сумпора, али се не наводе резултати анализа. РТ је навео у елаборату да има 1,8% пирита/пиротина, а укупно сулфида 2,4%, што говори да недостају подаци за 0,6% сулфида (овакви подаци су наведени само за узорак бр. 20016503).11. У многим научним радовима, приказано је лужење арсенопирита (и механизам лужења) под аеробним и анаеробним условима на одлагалиштима, при чему недвосмислено долази до загађења вода које се луче из одлагалишта индустријског отпада и њиховог одлива подземним водама у водотоке, чиме се врши драстично загађење човекове средине арсеном.
11)У многим патентима и научним радовима, приказани су поступци за ремедијацију (делимично до знатно уклањање арсена (арсенових једињења)) из отпадних вода (излужевина).
12) РТ није приказао ниједан поступак којим намерава да уклони арсен из јаловишта, нити из подземних вода. РТ Инфо-брошура, феб. 2021, стр. 27: концентрација арсена у индустријском отпаду 90 ппм, концентрација арсена у узорцима из рудног тела 119 ппм. Примера ради, у Француској, Carnoules mine, вршено је десетогодишње истраживање ради атенуације Acid Mine Drainage, на јаловишту богатом арсеном.
13) Реч је о 4 ппм арсена у Царноулес мине, а на јаловишту рудника „Јадар” налазиће се 57 милиона тона материјала који ће садржавати 90-119 ппм арсена (са. 5.300 – 6.800 тона арсена везаног у разним хемијским једињењима и минералима, после 40 година експлоатације а у земљишту остаје скоро трајно. Експерти ангажовани од стране Рио Сава (Рио Тинта) који су учествовали у раду научно-стручног скупа у САНУ, нису могли да гарантују да неће доћи до еколошких проблема коришћењем представљених технологија. Поврх свега, треба имати у виду да се просечно ТОКОМ 300 дана годишње превози концентрована сумпорна киселина – око 1100 тона дневно – до места претакања у стационарне резервоаре. Укупна потрошња могућег рудника Јадар је 320.000 тона/год. Киселина ће се вероватно превозити из Бугарске, евентуално из Бора.
14) Из изнетог јасно произлази да Рио Тинто (Рио Сава) или није урадио све неопходне анализе, или резултате можда урађених анализа не презентује Влади Србије која одлучује о производњи литијум-карбоната и борне киселине из јадарита. Исто тако, Рио Тинто није обезбедио поступак уклањања велике количине арсена из јаловишта, чиме се здравље становништва у широј околини рудника и оног које живи низводно од рудника доводи у велику опасност.
15) У овом тренутку, пројекат „Јадар” је технолошки недовољно осветљен. Не постоји утемељени материјални биланс процеса. Основа за процену утицаја технолошког процеса су резултати и анализа будућег рада полуиндустријског постројења, у капацитетима који би требало да осликавају процес јасно у детаљима. Требало би захтевати потпуно транспарентно објављивање идејног пројекта који служи као подлога за израду Студије о процени утицаја на животну средину. Домаћи позитивни закони захтевају изјаву пројектанта да је постројење које ће бити изграђено технички достигло ниво ткз. најбољих доступних техника. Требало би израдити документацију у циљу целовите контроле и спречавања загађења, на основу исходишта анализа рада полуиндустријског постројења, што законодавство не предвиђа као обавезу. Требало би пажљиво проучити могућност стабилизације миграторних токсичних елемената из чврстог отпада и то представити свим заинтересованим странама – заинтересованој стручној јавности и становништву. Сигурно ће доћи до дренирања депоније и у годинама када престане експлоатација тог рудника, што је главни проблем свих рудничких јаловишта. РТ није дао одговор на то питање. Хемијска стабилност депонованог отпада би требало да буде вишеструко проверена.
Законодавство не предвиђа претходну опцију, али заинтересована стручна јавност то предлаже. Примери су садржани у многим научним радовима. Слично је могуће применити и када је физичка стабилност депоније у питању, наиме стандард у развијеним земљама је солидификација опасног отпада и провере истог, наравно све у циљу постизања технолошки одрживог минимума утицаја. Узимајући у обзир величину и стратешки значај пројекта, стручна јавност би требало да активно учествује у постизању одрживог договора са инвеститором, а како наша страна (Влада Србије) не захтева додатне услове за смањење утицаја постројења, можемо лако доћи у сличну ситуацију као и текући пројекти на ободу ЕУ.
16) У недостатку релевантних и тачних информација о количинама и планираним активностима у руднику „Јадар” још увек је тешко квантификовати трајну деградацију терена и неповољне утицаје на животну средину, као и њихов просторно-временски домет. Податак да у налазишту Јадар постоји 10 % глобалних залиха литијума је нетачан. Већи број извора, нпр. https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021.показује да садржај литијума у налазишту Јадар не прелази 5,71% глобалних залиха, узимајући у обзир рудне залихе, а 1,4 % када су у питању укупне глобалне резерве. Руда јадарит спада у рудне стене литијума, чија експлоатација проузрокује озбиљна загађења животне средине, са трајним и далекосежним последицама, за разлику од његове експлоатације из салара у Литијумском троуглу. Због тога се експлоатација литијума из рудних стена углавном врши у пустињским областима (Невада, Калифорнија, пустиње западне и северне Аустралије и сл.). Португалија и Србија су једини примери у свету, где се разматра експлоатација литијума у плодној земљи. Португалија је недавно одустала од рудника литијума, због пораста свести о размерама трајне деградације земљишта и озбиљног загађења животне средине.
17) Неки параметри из техничке документације Рио Сава, анализе рудног тела и подземних сланих вода, указују на изразито висок ризик но загађење животне средине токсичним и канцерогеним арсеном PARC Publications који це налази у рудном телу и у подземним сланим водама, које ометају отварање рудника и због чега се планира њихово испумпавање на површину.
Арсен је у подземним сланим водама детектован у 84% узорака из бунара низводно од лежишта, са средњим концентрацијама од 455 Л’1 (стр. 131 Елабората о резервама) и максималним 6.290 пг Л’1, у узорку JDRHG010PZ, при чему је гранична вредност концентрације арсена за прву класу површинских вода у природи < 5 пг Л’1 односно 10 пг Л”1 за другу класу квалитета.
Вишевековни, на и миленијумски проблем, као и у периоду експлоатационог века рудника, представљају јаловишта на којима ће се одлагати остаци хемијски третиране руде.
Иако се планирају подлоге од фолија дебљине 2 мм и друге заштите јаловишта, сви ти материјали временом пропадају, а токсични садржај би се ослобађао у водотоке и на пољопривредне површине. Такође, рад рудника ће неповољно утицати на квалитет амбијенталног ваздуха за време транспорта и млевења руде: 1) због емисије прашкастих материја које у себи садрже токсични арсен, 2) због емисије аеросола концентроване сумпорне киселине у ваздух, и других хемикалија које се буду користиле за третирање млевене руде, и 3) због ресуспензије претходно наталожених честица са површине тла и јаловишта у току њиховог настајања, а која ће се наставити и након завршетка рада рудника.
Упитна будућност литијумских батерија
18) Будућност литијумских батерија: Међу најпропулзивнија истраживања на почетку XXI века, спадају она у области батеријских (акумулаторских) извора енергије, који ће бити замена за Ли-јонске батерије које доминирају последњих 20 до 30 година, захваљујући великој густини енергије, иако нису повољне за животну средину. Тренутно се интензивно ради на бројним алтернативним технологијама које користе материјале попут цинка, ванадијума и натријума, а које би могле постати конкурентне Ли-јонским батеријама у блиској будућности, у неким сегментима тржишта. Моментално највише обећавају натријум-јонске батерије (На-батерије) које функционишу на принципу интеркалације, слично Ли-јонским батеријама, што је и очекивано због њихове хемијске сличности. Међутим, натријум је знатно јефтинији, далеко шире распрострањен (око 1000 пута) и далеко повољнији када је у питању утицај на животну средину. На-јони, као замена за Ли-јоне, реагују са обе електроде и крећу се између њих кроз електролит. У току пражњења, атоми натријума са аноде прелазе у облику јона у електролит, а у току пуњења слична реакција це одвија на катоди.
Јони у раствору имају функцију проводника, а то обезбеђује релативно мала концентрација На-јона, односно коришћење веома танких електрода. У последње време, истраживања ових батерија показала су изванредан напредак. Поред бројних других предности, за израду електрода у батерији користи се обична кухињска со. До сада су остварени веома значајни резултати, који показују да На-јонске батерије постижу веома добре перформансе (иако десетак процената слабије од литијума), тако да то више није само теоријски концепт већ је постало и реалност. На пример, видети https://www.faradion.co.uk/ где је наведена само једна, узнапредовала, алтернатива литијумовим акумулаторима. Из наведених разлога, при доношењу коначне одлуке о реализацији пројекта „Јадар”, треба водити рачуна о могућности да се коришћењу технологије Ли-јонских батерија назире крај.
Додатно, видети најновији пример на https://www.tovota.com/mirai/. Тојотин аутомобил Мираи покреће се на водоник (вода је производ сагоревања у „мотору”), као погонску јединицу користи горивни snper налази се у продаји, тако да утире пут чистим технологијама коју ће користити транспортна средства.
19) Узимајући у обзир критичка разматрања пројекта „Јадар”, онако како је конципиран и представљен у доступним документима, уочљиво је да инвеститор и пројектанти нису сагледали сву комплексност социјалних и еколошких проблема и опасности до којих би довело отварање рудника. Чињенице и запажања изнета у овом допису аргументовано указују на многе недоречености Пројекта и начина решавања великих проблема и погубног утицаја на животну средину овог дела Србије, уколико би дошло до његове реализације. У том смислу, из добронамерно изнетих критичких ставова јасно произлази да би пројекат „Јадар” требало озбиљно преиспитати и изложити новој процени економске и еколошке оправданости и целисходности, како за државу тако и за – дугорочно гледано – локално-регионално становништво, што је у овом случају најважније за доношење ваљане и праведне одлуке у вези предложеног пројекта.
Верујемо да ћете овај допис узети озбиљно у разматрање.
Организациони одбор скупа Пројекат „Јадар” – шта је познато?
Академик Владимир Стевановић, Академик Богдан Шолаја. Дописни члан САНУ Велимир Радмиловић у сарадњи са проф. др Ратком Ристићем, дипл. инж. Вељком Димитријевићем, проф. др Жељком Камберовићем и др Драганом Ђорђевић.”
