НИКОЛАЈ У КАНЏАМА ХАЈДУКА

ucena-svecovek
 
Пише: Љубомир Ранковић

 ПОТРЕСНА ИСКУСТВА СА СРПСКОМ ХАЈДУЧИЈОМ

 Уцена од хајдука – Отмица – Злато за Злато – Вечера са хајдуком – Потресна исповест – Искупљење крвљу и животом.

 

 Уцена од хајдука

 Крајем прошлога века у ваљевском крају био је познат хајдук Ђурђић са својом дружином, који су били страх и трепет у целом Подрињу и Колубари. Убијали су и пљачкали имућне људе, отимали, крали и уцењивали.

Једнога дана добије Драгомир Велимировић, Николајев отац, уцењивачко писмо у коме га хајдуци позивају да на одређено место донесе 100 дуката, које је спремио за куповину имања, у противном, отеће му и убити тек рођенога сина Николу.

Драгомир, тврд и „чуваран” човек, нашао се на великим искушењима. У питању је била висока уцена и тражено је читаво богатство, са муком зарађено и штеђено годинама. Одлучио је да не да дукате, а да појача будност како хајдуци не би отели дете.

Отмица

Једнога дана, Катарина, још млада, са малим синчићем Николом у колевци, отишла је у оближњу њиву да окопава кукуруз. Колевку са дететом оставила је под једно дрво у хладовини. Хајдуци су искочили из оближње шуме, и сели код колевке и позвали мајку:

 – Знамо да ти и твој муж имате уштеђеног новца. Иди и кажи мужу да донесе све. Ми узимамо ово дете као таоца док он не донесе новац.

Тог тренутка, мајка се изненада, као разјарена вучица, устреми на разбојника, удари му шамар, па зграби колевку и даде се у бекство према кући. Хајдуци појурише за њом. Разбојник се збуни и повика за дружином:

– Пустите је. Нека носи, кад је она као жена, имала храбрости да удари мене, пред ким дрхти од страха пола Србије.

 Злато за Злато

Ипак, хајдуци нису оставили Драгомира на миру. Следиле су претње и уцене. На крају, морао је дати тражени новац. Предаја је обављена у једној „вртачи” (долиници), на брду Марковац у Лелићу. И данас се то место зове „Ћатина вртача”.

Тако је мали Никола откупљен за велико благо. Међу богомољним народом у ваљевском крају остало је сачувано предање на овај догађај. Побожна народна душа даје и своју симболику и тумачење овога: Да ће то дете бити златоусто и злата вредно, и да ће кроз живот бити прогањано од модерних хајдука, разбојника и непријатеља.

 Вечера са хајдуком

Из времена Николајевог живота и рада у Лондону, где је боравио у дипломатској мисији Србије током Првог светског рата, остао је запамћен један интересантан догађај, кога се он доцније често сећао и радо препричавао:

„Од мојих енглеских пријатеља једнога дана сазнам да је један Србин отворио ресторан са српском кухињом.

Ја сам се ужелео српских јела. Једно вече узмем штап и полако кренем на ту и ту адресу. Сиђем у један сутерен где пише Српска кујна. Уђем и седнем за сто. Дође домаћим и пита шта желим за вечеру. Питам шта има, каже подварак. А ја се нарочито ужелео баш тог подварка. Седим и једем, у том силази човек средњих година низ басамаке, врло интелигентног лица, лепо обучен. Иде од стола до стола и продаје књигу Живот хајдука (тога и тога). Дође до мога стола. Узмем књигу, видим на првој страни фотографију тога хајдука и замолим га да седне да га частим. Он пристаде. Ја му тада напоменем да сам свештено лице из Србије и да може слободно да се исповеди. Признао је да је он тај хајдук, чији је живот описан у књизи“.

Потресна исповест

После вечере он замоли хајдука да му буде гост. Тада је Николај имао читав један спрат, добијен од Енглеза, да пише о Србима и да скупља добровољце за Солунски фронт. Одведе хајдука код себе у госте, да му спаваћу собу, па га позове да мало поседе и поразговарају.

„ – Кажите ми како је било у селу Лелићу код Ваљева, кад сте од оне младе тражили да донесе сто дуката. Ја сам о томе слушао и читао у новинама, па ме интересује шта је истина. Знаш како је, народ увек мало дода и новинари мало наките“.

Хајдук, стекавши поверење у Николаја, почне редом да прича своју исповест.

„– Све ми је испричао како ми је моја мајка причала.

Упитао сам га на крају, шта мисли, шта мисли ко је био то мушко дете у колевци? Одговорио је да само зна да је из села Лелића.

– То дете у колевци био сам ја“.

Искупљење крвљу и животом

Хајдук се нашао у чуду. Провели су целу ноћ у разговору. Хајдук је отворио душу и исповедио Николају целу своју бурну животну причу. На крају, питао је како може искупити и окајати своје грехе. Николај га је посаветовао да је сад прилика да се жртвом за свој народ искупи за сва зла која му је починио. Ђурђић је без речи прихватио савет. Узео је од Николаја благослов, придружио се првој групи добровољаца, и отишао на Солунски фронт. Тамо је погинуо, борећи се храбро у првим борбеним редовима српске војске. Крвљу и животом платио је и искупио свој грех. 

ucena-svecovek