О ЖЕНИ У ЦРКВИ – II део

bogorodica_svecovek
Пише: Љубомир Ранковић

ЧИСТОТА И „НЕЧИСТОТА ЖЕНЕ“

Проналасци глупих људи – Свеће и фењери у подне – Тело је храм Духа Светога – Ругање жени и мајци

 

Проналасци глупих људи

У Старом завету код Јевреја важило је правило: „Жена кад има време, кад иде крв од тела њена, нека се одваја седам дана, и ко је се год дотакне, да је нечист до вечера. И на што год легне или седне, да је нечисто… И ко се дотакне постеље њене или чега на чему је она седела, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води и биће нечист до вечера. А ко би спавао с њом те би нечистота њена дошла на њега, да је нечист седам дана, и постеља на којој лежи да је нечиста“ (3. Мој. 15, 19-24). По прописима Мојсијевог закона, жена се, дакле, одвајала од осталих у време менструалног периода, јер сваки додир са њом значио је за њих култну и обредну нечистоту. Исто тако, нечистота је трајала 40 дана по рођењу мушког, а 80 дана по рођењу женског детета. У религијама других старих паганских народа став према жени у том периоду био је сличан.

У Новом завету, Господ Христос доноси ново учење које се темељи првенствено на духовној и моралној чистоти. Никаква физичка нечистота не може учинити човека морално и молитвено нечистим. Племенита хришћанска младица накалемљена на старом стаблу јудаизма, била је у почетку изложена снажном бујању сокова јеврејске религије, који су продирали у хришћански калем. Јављала су се многа погрешна учења о жени, међу њима и о њеној телесној нечистоти. Стари хришћански спис високог ауторитета – Апостолске Установе, борећи се против тога, даје упутство хришћанским женама: „Стога одврати се од празних речи, о жено, и сећај се увек Бога који те је створио, и моли му се, јер је твој и свију Господ. И учи Његове законе не обзирући се ништа на физичко чишћење…, ни порођај, ни побачај (ненамерни), ни нечистоту телесну, јер су оваква обзирања проналасци глупих људи који немају ума. Јер нити сахрана човека, нити мртве кости, нити гроб, нити какво јело, нити ноћно истечење може испрљати људску душу, него само непобожност и безакоње према Богу, и према ближњем неправда, тј. отмица, велим, или насиље, или нешто против праведности према њему, прељуба и блуд“.

Свети Атанасије Велики, такође, један од великих ауторитета међу Оцима првих векова хришћанства, тим поводом пише: „Створени од Бога, ми немамо у себи ничега нечистога, него се само тада прљамо када чинимо грех који је гори од сваког смрада. А кад се без наше воље догоди какво природно истечење, ми морамо, по природној неопходности трпети поред другог и ово“.

 Свеће и фењери у подне

 Ставови Апостолских Установа и Светог Атанасија по овом питању, темеље се, нема сумње, на познатом догађају из Јеванђеља по Матеју (15, 1-20) и Марку (7, 1-23), када су апостоли Христови јели хлеб неумивених руку. На примедбу књижевника и фарисеја, Господ одговара: „Слушајте и разумите, не погани човека што улази на уста; него што излази из уста оно погани човека… А што излази из уста излази из срца, и оно погани човека. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле. И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека“ (Мт. 15, 11 и 18-20). Овим речима је коначно стављена тачка на старозаветно обредно и култно учење о нечистоти и очишћењу. 

Како временом у хришћанству јача мушка доминација, да би се жена што више маргинализовала и померила у други план, оживљава старозаветно јеврејско учење о женској нечистоти. Многобројне расправе вођене су у Цркви по овом питању и скоро увек заступало се становиште да је жена у току менструалног циклуса нечиста и да није достојна да прими Свето Причешће, па чак, по некима, да није достојна да тада улази у храм на молитву. У тим расправама нико не помиње, нити цитира поменути догађај из Јеванђеља, па чак ни наш Патријарх Павле у 1. свесци своје тротомне књиге – Да нам буду јаснија нека питања наше вере. Обично се цитирају Свети Оци који прихватају и заступају старозаветно гледиште о женској нечистоти. То је слично, као када би неко усред бела дана паљењем свећа и фењера покушавао да покаже и објасни шта је светлост.

 Тело је храм Духа Светога

 Заборавља се и позната порука Светог Апостола Павла хришћанима у Коринту да је „тело наше храм Духа Светога“ (1. Кор. 6, 19). Нарочито се то односи на хришћане који су крштени и опрани од греховне нечистоте водом освећења у Светој Тајни Крштења и миропомазани Печатом дара Духа Светога у Светој Тајни Миропомазања. Људско тело је физички сасуд душе. Хришћанство се бави духовним сферама и процесима људскога бића и на том пољу се бије одлучујућа битка за есхатолошку судбину свакога човека. Расправе о телесној чистоти и нечистоти жена и мушкараца делују комично и бизарно. То су питања бонтона, која спадају у домен домаћег васпитања, уљудности и пристојности, понашања верника у храму, црквеном и јавном животу. Као таква не могу бити предмет канонских и литургичких прописа, забрана и санкција.

Особито ово питање изгледа бесмислено и апсурдно у данашње време, када је хигијенска заштита на највишем нивоу. Некада је, услед неадекватних хигијенских средстава, постојала могућност да менструална крв упрља храм, шири непријатан мирис, изазива нелагодност и гађење. Данас о томе не може бити говора. Што се тога тиче, већу непријатност ствара знојење код неуредних мушкараца и жена, и испарења неопране одеће, нарочито у летњим спарним данима у нашим храмовима. Па ипак, никоме разумном не пада на памет да због тога некоме ускрати причешће, или право на присуство у храму.

 Ругање жени и мајци

 А шта тек рећи за оне јуродиве свете жене и мушкарце који су целога живота ишли неуредни и неопрани изазивајући саблазан и гађење? Имајући то у виду, а првенствено јеванђелско учење Господа Исуса Христа и Апостолских Установа, време је да се прекине са продужавањем штетних рецидива паганске прошлости, што представља, најблаже речено, увреду и ругање жени и мајци.

Менструални процеси својствени су жени у периоду када може да рађа, и то представља елементарно својство њене плодности, када се она остварује као мајка. А сетимо се савета Светог Владике Николаја: „Ај, браћо моја, поштујмо мајке, и своје и туђе. Јер свака је мајка по природи слична Христу Спаситељу… Поклонимо се материнству, јер је свето, и свима матерама, јер су слика љубави Божје“. Нема материнства без менструалног циклуса као симбола плодности, од Бога данога свакој жени која има способност да рађа децу. Зато верујући хришћански народ, који је често духовно зрелији и дубљи од свога духовенства, каже за трудну жену да је „у благословеном стању“.

Сходно томе, месечни менструални циклус код жене, као део благословеног процеса њене богодане  материнске природе у циљу испуњења прве Божје заповести: Рађајте се и множите се…, није и не може бити, препрека за Свето Причешће.

На крају додајмо и ово: Свето Причешће није заслуга него Дар! У светолитургијској Молитви пред Свето Причешће молимо се да нам „Причешће не буде на суд или осуду већ на исцељење душе и тела“, дакле, сваког духовног и телесног недуга, недостатка и хендикепа. Нека се сваки свештеник који одлучи жену од Свете Тајне, опомене опасности да, не дај Боже, дотична особа стицајем бројних могућих несрећних околности, у међувремену, премине непричешћена његовом кривицом, какав ће одговор дати пред Оним који је као Јагње Божје, Себе принео на жртву за живот света и за свако живо људско биће, као најдраже и најмилије своје чедо.

„Не будимо строжији од закона, правилнији од правила и већи од закона“. Ако треба да одговарамо пред својим Господом, боље да одговарамо за благост него за строгост, јер Он је Бог љубави Који је: „кротак и смирен срцем“ (Мт. 11, 29-30).   

Сутра:

О ЖЕНСКОМ ЋУТАЊУ У ЦРКВИ