ОТАЦ ЉУБА РАНКОВИЋ: СРПСКО СВЕТОСАВЉЕ

svsava-svecovek
Пише: Љубомир Ранковић
ОДЛИКЕ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА
Светосавски калеми – Крсна слава – Хришћански симболи Крсне славе – Дизање славе – Православни народни обичаји – Шта значи бити добар Србин – Српски национализам – Чувар српске народне душе
 Светосавски калеми

Термин „Светосавље“ настао је између два светска рата, а потекао је од млађих професора и студената београдског Богословског факултета, и већ је ушао у општу употребу код Срба. Светосавље је Православно хришћанство српског стила и искуства, остварено и изражено у највећим представницима српског народа, првенствено у Светом Сави. Познавајући српску народну душу, Свети Сава је божански мудро на једре и здраве изданке примитивне словенске многобожачке религије накалемио племените пупољке православне хришћанске духовности и просвећености. Просветљен Духом Светим на Светој Гори, ухватио је најсуптилнија треперења духа широке словенске душе, и као вредна пчела радилица опрашио је јеванђелским поленом византијског хришћанства највишег домета. Зато је српско православље донело хришћанству најлепше цветове а Цркву Христову обогатило обилним духовним плодовима.

 Крсна слава

Једна од најизраженијих карактеристика српског Православља, коју нема и за коју не зна остали хришћански свет, јесте Крсна слава. Пре примања хришћанства Срби су били многобожачки народ. Поред врховног бога Перуна кога су сви поштовали, сваки дом је имао и своје домаће божанство. По природи изразито породични и сентиментални, Срби су се у сусрету са хришћанством најтеже одрицали тих домаћих божанстава. Мудри Немањин син, Свети Сава, бесловесне многобожачке кумире и идоле, заменио је, кроз светолитургијски и светотајински етос, великим светитељима Цркве Христове, који постадоше заштитници српских домова, породица и огњишта. Тако је настала Крсна слава.

Слављење Крсне славе, једина је непрекинута традиција код Срба од времена примања хришћанства до данас. Србин је славу славио у данима Немањића славе и у данима најтежег ропства под Турцима. Српски војник је у рову, у јеку најжешћих битака, уместо крсног колача ломио свој бајати и крвави војнички хлеб (тајин), палио комадић воштанице кога је од куће понео као амајлију, духовну и телесну прехрану, певао тропар своје славе и са својим друговима Богу се молио за боље и срећније дане. И после II светског рата, у доба невиђене безбожничке сатрапије, Срби се нису одрицали своје славе и слободно се може рећи да је Крсна слава сачувала православну веру у нашем народу. Зато српски народни песник каже:

 Нико нема што Србин имаде,

Србин има своју крсну славу,

Крсну славу, Светитеља Саву.

И за српску Крсну славу се може рећи исто што и за српску народну песму:

 Хај што Србин јоште живи

Крај свих зала?

Слава га је одржала,

њојзи хвала!

Хришћански симболи Крсне славе

Пошто се овај дивни и свети српски обичај у новије време понегде измеће и претвара у прекомерна гошћења јелом и пићем, што изазива претеране и непотребне издатке, чиме слава губи своју суштину и хришћански смисао, ваља истаћи шта уствари чини крсну славу. Пре свега, Крсна слава је Литургија домаће цркве. То је молитвени празник хришћанске породице и домаћег духовног огњишта. Крсну славу чини неколико битних хришћанских обележја:

 

Славска водица се на неколико дана пред славу освећује од стране надлежног свештеника у православном дому који слави. Ту освећену водицу од које сви укућани по мало пију, домаћица употребљава за мешење славског колача.

Славски колач се меси од чистог пшеничног брашна и украшава разним украсима од теста а на његовом централном делу ставља се печат (слово) са словима: ИС ХС НИ КА, што значи Исус Христос побеђује. Колач симболише Христа који је Хлеб Живота а вино којим се при резању прелива симболише крв која је текла из Христових рана.

Славска свећа се пали непосредно пред резање славског колача. Њена светлост симболизује светлост науке Христове и она гори целога дана на дан славе.

Славско жито (кољиво или панаија) је кувано и заслађено пшенично жито које се припрема за славу и њиме се послужују сви гости. Жито се приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави и за покој душа умрлих сродника оних који славе. Иначе, у хришћанству је пшенично зрно симбол вечног живота – смрти и васкрсења. Зрно које се сеје, умире и распада се, али из њега клија и расте нови живот који доноси клас и у њему стострук род. Колач и жито се на дан славе носе у цркву на освећење. У поједине домове, који то изричито желе, долази свештеник и у њима освећује жито и реже славски колач.

Дизање славе

У неким нашим крајевима само се жито носи у цркву на освећење а колач ломи домаћин са својим укућанима и пријатељима. Тај својеврсни народни свештени обред се у народу назива „дизање славе“. Он се врши на следећи начин:

Сви присутни се окупе око стола на коме је славски колач, свећа и вино у чаши, поскидају капе и устану. Домаћин се прекрсти, помене Бога и светитеља кога слави, пољуби славску свећу и упали је. Онда „долибаша“ (онај који стоји у предњем челу, обично старији и отреситији гост) прекрсти се и у дубокој побожности и домаћинској озбиљности редом изговара „дизање славе“:

 „У име Оца и Сина и Светога Духа.

–  Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја, и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.

–  Састали смо се, браћо и сестре, да се сетимо тврде славе часне и небесне: Господа Бога, свете Живоначалне, Јединосушне и Нераздељне Тројице: Оца и Сина и Светога Духа, Највећег Имена и славе која може да поможе.

–  Молисмо се Светој Живоначалној Тројици: Ово да кажемо за Благог Христа и Часног Крста: Благог Христа кога верујемо и Часног Крста којим се крстимо, да се Часним Крстом прекрстимо и Господу Христу замолимо. Господе Христе и Часни Крсте, помозите нама молимо се вама.

–  Да се замолимо и поклонимо Пресветој Богородици, Хришћанској заштитници; ми се молимо њој а она сину свом Исусу Христу, за све православне хришћане широм целога света, а нарочито за нас и за нашега домаћина.

–  Како рекосмо добро рекосмо; ово да кажемо за два дана одабрана, Свете Петке и Свете Недеље. Свете Петке Христова Распећа и недеље Христова Васкрсења, који нама често долазе. Ми се њима молимо и поклањамо. Света Петко и Света Недељо, помозите нама и нашем домаћину.

–  Ово   да   кажемо   за   свију   лепих   крсних хришћанских имена која православни хришћани славе од истока до запада и од севера до југа. Ако их не можемо све по реду побројити, који је млађи који старији, можемо им се свима помолити и поклонити: Господе Христе и сва лепа крсна хришћанска имена помозите нама и нашем домаћину.

–  Молисмо се свима лепим крсним хришћанским именима и помоћи ће ако Бог да, ово да речемо за домаћина славе (овде поменути славу која се тога дана слави) кога наш домаћин слави и служи свећом и литурђијом, њега свети (опет рећи име славе) даровао сваким добрим благом и даром.

–  Ово да кажемо за три Божја Мира без којих се живети не може: белице пшенице, винове лозице и пчелице. Да нам роди у пољу белица пшеница, у брду винова лозица, да се ројчи и паројчи пчелица, мушке и женске главе које о њима радиле живе и здраве биле.

–  Како рекосмо добро рекосмо. Ово да кажемо за колача и ломача. Колач ломити Богу се молити и од Бога свако добро добити.

У селима се додаје још и ово: „Домаћине сеци колач; срећан ти био орач и копач! “ и „Влат к’о у долибаше врат“.

 Православни народни обичаји

Поред Крсне славе, српски народ краси још доста других православних народних обичаја који имају дубоки хришћански смисао. Многи од њих вуку своје корене из дубине векова, кад су наши преци били многобошци. Међутим све те корисне народне обичаје Свети Сава је задржао давши им само хришћански смисао, или како је то лепо рекао велики српски етнолог и етнограф Веселин Чајкановић: „Свети Сава је те дивне народне обичаје прекадио тамјаном“.

Нарочито је српско село чувар тих обичаја. Човек у селу живи у непосредном односу са природом која је отворена књига Божја. Српски сељак је свештеник у храму природе. Упознао је све њене ћуди, делимично је укротио и са њом и од ње живи. Према њој се опходи као према творевини Божјој која је намењена да служи човеку. Зато и у њу уноси хришћанска знамења да би је осветио.

О Ђурђевдану, када се природа буди из зимског покоја, наши сељаци секу младе лескове ластаре, од њих праве крстове и њима закршћавају и обележавају своје њиве, воћке и куће родне, зграде и амбаре.

О првом мају (по старом календару) цвећем и зеленилом раном зором ките своју околину. Младеж одлази у поља и шуме уз песму и весеље на „мајалук“.

На Ивањдан, од ивањског цвећа плету венце и њима ките своје куће, поља и зграде.

Тај народни живот прожет хришћанским смислом и обичајима, како у селу тако у варошима, како у планинским забитима тако на српском царском и краљевском двору; пастирске бројанице, сетва и жетва ратара, прекрасне рукотворине преља и везиља, фреска живописца и записи летописца, дубина народних умотворина и мудрост његових пословица, молитвеност српских калуђера и постојаност његових свештеника, чедност девојачка и лепота народне душе, јеванђелско начело: да је боље изгубити главу него своју огрешити душу и да је земаљско за малена царство а небеско увек и до века, све се то уплело у народни живот и у њему се расплело и разгранало, стварајући вековима један префињени облик и садржај православне вере – српско Светосавље. Зато су израз Српство и Србин надрасли националну одредницу и голи биолошки појам. Српство без вере је форма без садржине.

 Шта значи бити добар Србин?

Одговарајући на питање – да ли је довољно бити добар Србин а вера је споредно, Свети Владика Николај одговара:

 – Србин без вере је као чувена фирма на пустом дућану. Добар си Србин, ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, христољубље Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанскога, смерност Урошеву, пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, правдољубље Марково, срце Југовића Мајке, поуздање Миличино, благост Јевросиме, милост Косовке Девојке, трпељивост поробљеног робља, видовитост слепих гуслара, мудрост српских попова, и калуђера, стидљивост народних девојака, надахнуће народних певача, даровитост народних занатлија, отменост народних ткаља и везиља, јасноћу народних пословичара, умереност и одмереност српских сељака, сјај Крсне славе свих крштених Срба. Не може нико бити добар Србин а да пре свега није добар човек. У свету пак, нити је било нити има икакве силе, која може човека учинити савршено добрим, осим силе вере Христове. Зато је тешко бити прави Србин, истовремено и велика одговорност пред историјом и светим сенима наших предака.

 Српски национализам

Српски национализам који је красио све велике Србе никада није био ускогруди шовинизам и никада није имао нељудску садржину. На питање шта је то српски национализам Свети Владика Николај је богонадахнуто одговорио:

То је рам, у коме је икона Христова.

То је дом, у Коме је Христос домаћин.

То је брак, у коме је Христос благословитељ.

То је село и град, у коме је Христос начелник.

То је држава, у којој је Христос цар.

То је уметност, у којој је Христос чаробност.

То је школа, у којој је Христос учитељ.

То је црква, у којој је Христос првосвештеник.

То је борба, у којој је Христос војсковођа.

То је страдање, у коме је Христос главни страдалник.

То је мрак, у коме је Христос једина свећа.

То је робовање, које је издржљиво само са Христом.

То је устанак, против неправде са барјаком Христовим.

То је победа са певањем: Христос Васкрсе.

То је песма која Христово име слави.

То је весеље, где анђели Христови са људима играју.

То је ткиво историје српског народа коме је основа Христос, а потка свеци, светитељке, јунаци и мученици Христови.

То је молитва до последње сузе и до последње капи зноја.

То је жртвовање за Христа свега имања и себе сама.

То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву, срећа у побратимству, срећа у колиби, срећа на престолу.

Чувар српске народне душе

Српску народну душу створила је и однеговала његова бесмртна мајка – Црква православна. Она је у својим топлим материнским недрима сачувала народну душу и пронела је неповређену кроз безбројне тмуше наше историје. И данас, као брижна мати над својим чедом, стражари и бди над светињом народне душе, јединим непролазним и вечним бесцен-благом којим се небеса купују.

glas-crkve-krsna-slava

friday night funkin download tv express apk