П Р О Л О Г – Животи Светих 14. јул

svecovek-sveti-vladika nikolaj

Св. муч. Козма и Дамјан. Безмездни лекари и чудотворци. Ова двојица светитеља беху рођена браћа, родом из Рима, као деца крштени и у хришћанском духу васпитани. Имађаху велику благодат од Бога, да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакве награде, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали бедним и невољним. У то време цароваше у Риму цар Карин. Пред њега доведу гонитељи Хришћанства ову свету браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им нареди да се одрекну Христа и принесу жртве идолима. Но Козма и Дамјан не само не послушаше цара него га још саветоваху, да он одступи од мртвих идола и да призна јединога истинитога Бога. „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не бисте имали коме клањати.“ После чуда учињенога над самим царем – јер га чудесно исцелише од тешког недуга – цар и сам изјави своју веру у Христа и отпусти браћу свету с миром. И они продужише славити Христа Бога и исцељивати болне, и беху сами од народа прослављани на све стране. Позавиди им на слави неки лекар, негдашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве, изведе их у планину и поби камењем. Чесно пострадаше за веру Христову 284. год. Њихов спомен поста трајан у цркви на земљи, а њихове душе преселише се у царство Господа, да вечно живе у слави и радости.

Преп. Петар патриције. Овај светитељ беше цариградски племић и војвода у време цара Никифора. У једноме рату с Бугарима цар Никифор би убијен, а Петар са 50 војвода и кнежева грчких заробљен и бачен у тамницу. Тада он презре сву светску славу, остави жену и сина, и удаљи се на гору Олимп, где се као монах и ученик св. Јоаникија Великог подвизавао 34 год. По смрти жене и сина настани се у Цариграду, где у посту и молитви проведе још 8 година и упокоји се у Господу 865. год. у 77. год. свога живота.

Св. муч. Потит. Тринаестогодишњи дечак, родом из Сардиније. Претрпевши многе муке за Христа и од свога оца и од државних гонитеља Хришћанства, Потит би посечен мачем у време цара Антонина (138–161), исцеливши пре тога и крстивши кћер цареву Агнију.

ХИМНА ДАНА

 Младога Потита родитељ запита:

– Кад је твоја вера тако истинита,

да ли би ти за њу и свој живот дао?

Одговара Потит: Спас је обећао

Сваког Свога верног силом опасати,

Да би за Њег могô лако пострадати;

Те се надам и ја, и верујем много,

Да бих за свог Христа пострадати мог’о.

Та мој Бог је, оче, велики и славан,

Чудесан и моћан, жив и живодаван.

Он Давиду младом поможе у рату

Те одруби главу страшном Голијату;

Он ће са мном бити на страдалном путу

Те ћу моћи поднет смрт црну и љуту.

Кад то Гилас отац зачуо од сина,

Као да се напи божанскога вина,

Па узвикну громко: где су моја лета!

Гле, истину дознах од једног детета!

Па крштење прими, у верне с’ уврсти,

А мученик Потит – и крвљу се крсти.

РАСУЂИВАЊЕ

Везу између овога и онога света хришћани показују и молитвом и милостињом за умрле. Црква у овом и црква у оном свету једна је црква, једно тело, једно биће, као што корен дрвета испод земље чини један организам са стаблом и гранама дрвета над земљом. Отуда је јасно, како ми, сачињавајући цркву на земљи, можемо добити помоћ од светитеља и праведника из небеске цркве, као и то како умрли грешници у оном свету могу добити помоћ од нас на земљи. Св. Атанасије вели: „Као што бива са вином затвореним у бурету, које кад цвета виноград у пољу осећа то, те и само (вино) цвета заједно с њим, тако је и душама грешника: оне добијају неко олакшање од бескрвне жртве, принесене за њих, и од милостиње“, учињене за њихов покој. Св. Јефрем Сирин наводи исти тај пример с вином и виноградом, па закључује: „И тако, кад и међу растињем постоји таква међусобна саосетљивост, то није ли за умрле још више осетна молитва и жртва?“

 СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно претварање воде у вино (Јов. 2) и то:

  1. како Господ у Кани на свадби претвори воду у вино,
  2. како и моја душа, ако се венча са Господом живим, претвара своју земаљску воденост у божанско пиће.
БЕСЕДА
о томе како треба да се радујемо Христу

Којему (Христу) радујте се, премда сте сад мало, где је потребно жалосни у различним напастима (I Пет. 1, 6)

Тако говори апостол Петар свети, чији је живот био испуњен многим напастима и честим жалостима. Тако говори човек, који је оставио дом и чељад своју и пошао за Христом; који је ради Христа претрпео многе муке: од глади, од жеђи, од Јевреја, од Римљана, од лажних пророка, од сурових незнабожаца, и који је, најзад, на крсту распет, све ради Христа Господа. Он који је у овом животу био немилосрдно бичеван великим жалостима и великим напастима, саветује нас, да се радујемо Христу, да би та радост прогутала све наше сразмерно малене жалости и напасти.

Али зашто, браћо, да се радујемо Христу? Зато што нам Он откри и показа стварност највећих и најлепших нада и снова рода људског:

откри нам Бога једнога, живога, свемоћнога, свемудрога и свемилостивога, и даде нам право да се зовемо синовима Његовим;

откри нам и показа живот бесмртни и вечни, живот несравњено бољи од овога живота на земљи;

откри нам царство духовно, царство ангела и праведника, царство сваког добра, светлости истине и правде;

откри нам и показа циљ нашег битисања овде на земљи и смисао свих наших трудова и патњи у овом временом животу:

откри нам океан радости небеске, према коме су све наше жалости и напасти као капље мутне воде, које не могу тај океан да замуте.

О браћо, колика нас радост чека! О браћо, како малену цену тражи од нас Господ, да купимо ту радост, у којој се ангели купају и у којој праведници пливају! Само да испунимо неколико Његових кратких заповести – то је сва цена!

О Господе Исусе, пречудни изворе радости, поносе наш и дико наша, славо и хвало наша, стави прст Твој на уста наша, и не допусти да нас мутне капље жалости и напасти отрују. Теби слава и хвала вавек. Амин.