П Р О Л О Г – Животи Светих 15. децембар

svecovek-sveti-vladika nikolaj

Св. пророк Авакум. Син Асафатов, из племена Симеонова. Пророковао на 600 година пре Христа за време цара Манасије. Прорекао опустошење Јерусалима. Када Навуходоносор, цар вавилонски, удари на Јерусалим, Авакум се склони у земљу Исмаилћанску, одакле се после опет врати у Јудеју, где живљаше као земљорадник. Једнога дана ношаше он ручак радницима на њиви, кад му се наједанпут јави ангел Господњи и рече: однеси ручак који имаш у Вавилон Данилу, у јаму лавовску. И рече Авакум: Господе, Вавилона не видех, и јаму не знам где је (Дан. 14–33). Тада га ангел узе за косу и тренутно пренесе у Вавилон, у даљину огромну, на јаму лавовску, у коју Данил беше бачен од цара Кира за казну, јер се не поклони идолима. Даниле, Даниле, прими ручак што ти га посла Бог, викну Авакум. И Данил прими и једе. Потом ангел Божји опет узе Авакума и пренесе у Јудеју, на њиву његову. Још је Авакум пророковао о ослобођењу Јерусалима и времену Христовом. Упокојио се у дубокој старости и сахрањен у месту Кела. Мошти му откривене у време Теодосија Великог.

Св. муч. Миропија. Рођена у Ефесу од родитеља хришћанских. По смрти оца пресели се с мајком на острво Хиос, где и пострада за Христа. Страдање ове свете девице догоди се ускоро после страдања и смрти славнога мученика Исидора војника (14. маја). Када мучитељи посекоше Исидора, храбра Миропија тајно узе тело његово, окади га и чесно сахрани на једном нарочитом месту! Опаки кнез Нумеријан чу, да је тело мучениково украдено, и хтеде стражаре погубити. Сазнавши да ће невини људи пострадати због њеног дела, блажена Миропија пријави се сама власти и признаде, да је она тело мучениково узела и сахранила. По наредби кнежевој света девица Христова би љуто шибана по целоме телу, и најзад, сва рањава, бачена у тамницу. Но Господ не остави Своју мученицу без утехе. У поноћи обасја тамницу небеска светлост, и јави се много ангела, са св. Исидором у средини. „Мир ти, Миропијо“, рече јој св. Исидор, „дође молитва твоја к Богу, и скоро ћеш бити с нама, и примићеш венац што ти је припремљен.“ Зарадова се св. страдалница, и у том часу предаде дух свој Богу. Од њенога тела изађе благоухани мирис, који испуни сву тамницу. Један од стражара видећи и осетивши све ово, поверова у Христа, крсти се, и ускоро и сам мученичку смрт прими. Пресели се св. Миропија у вечност 251. год.

Преп. Атанасије, затворник печерски. Овај свети човек после дугог подвига умре, и би од братије опран, обучен и припремљен за сахрану. Два дана лежаше он тако мртав, и наједанпут оживе. Када дођоше да га сахране, нађоше га где седи и плаче. Потом се затвори у келију, и 12 година још проживе, о хлебу и води једино, ни с ким не проговоривши речи. Упокоји се у Господу 1176. год.

Св. Иса, еп. циклански. Један из 13 отаца сиријских (7. маја). Велики чудотворац. Реку из даљине навратио молитвом у близини града Циклана. Мошти му почивају у цркви његовог имена у Циклану у Сирији.

Свети цар Урош. Син цара Душана. Царовао у тешким временима неслоге и распада српског царства. По природи кротак и благочестив није желео силом обуздавати самовољне српске великаше, међу којима је предњачио Вукашин Мрњавчевић. Са мајком Јеленом подигао је манастир Матејчу. Скончао мирно 1371. године у 31. години живота.

Преподобни Јоаникије Девички. Родом из Зете. Жељан духовног живота и подвига, још као младић оставио је родитељски дом и настанио се у близине реке Ибар, на пустом месту званом Црна Река. Подвизавао се у малој пећини светог Петра Коришког. Пошто се брзо око њега окупило велико братство, он пећину претвори у манастирску цркву. Бежећи од славе удаљи се у Дреницу, у пусту девичку шуму. Ту је провео много година у молитви и подвигу, чинећи именом Христовим бројна чудесна исцељења. Исцелио је молитвом болесну кћи деспота Ђурђа Бранковића. У знак захвалности, деспот Ђурађ подиже на том месту храм Ваведења Пресвете Богородице, доцније назван манастир Девич. Овај свети Божји угодник упокојио се у Господу 2. децембра 1430. године. Мошти му почивају и чудотворе у девичком манастиру.

РАСУЂИВАЊЕ

„Ко је дошао из онога света да нам јави?“ Тако се питају неверници. Треба им одговорити: покајте се за грехе ваше, ако хоћете да дознате; удостојте се, и видећете. Св. Авакум путовао је с ангелом. Св. Миропија видела је мноштво ангела, и међу овима св. Исидора мученика. Св. Атанасије Печерски два дана био је мртав за овај свет а жив само за онај. По повратку му душе у тело, скупише се око њега и питаху га: како оживе? шта виде? шта чу? Он ништа не хте говорити, будући сав у ужасу од онога што је видео у ономе свету, но само рече: „Спасавајте се!“ Када много навалише на њ, да им каже што више од онога што виде по смрти, он одговори: „Ако вам и кажем, нећете веровати, нити ћете ме послушати“. На поновно наваљивање он рече између осталога: „Кајте се свакога часа, и молите се Господу Исусу Христу и Његовој пречистој Матери.“

И у наше дане бивају случајеви обамирања. И виђења и искази свију оних који обамиру и у живот се телесни поново повраћају, не противрече једни другима него се допуњују. Наиме: сваки умрли види један део онога света, који је преогроман, несравњено већи од овога света. Многи на смрти виде своје сроднике, давно умрле, и са њима разговарају. То је безмало обична појава. У селу Вевчанима 1926. год. био је на самрти Мелетије П. Разговарао је са својом децом, умрлом пре 20 година. Кад су му живи сродници рекли: „Ти бунцаш!“, он одговори: „Не бунцам, него разговарам с њима као и с вама, и видим њих као и вас.“

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам греховни пад Адама и Еве и то:

  1. како Адам и Ева пре греха беху обучени у невиност, и не видеше себе нагим,
  2. како после греха Адам и Ева видеше себе нагим и скрише се од Бога,
  3. како је свака врлина одећа и сваки грех разголићење.
 БЕСЕДА
о радосним откровењима у првој реченици

У почетку створи Бог небо и земљу (Постања 1, 1)

Како је збијена и пуна свака реч Божја! Као савијено платно, које се може носити под пазухом, и које се може распрострти по трави на дуго и на дуго. Како нам много и много драгоценог блага открива ова реч Божја: у почетку створи Бог небо и земљу! Он нам казује, пре свега, да је Бог једини вечит и нестворен. И ово прво откровење чини нам прву радост неисказану. У овом вртлогу промене и пролазности нас радује неисказано то, што је Творац наш изнад промене и пролазности. Она нам, даље, казује, да је једини и добри Бог Творац света, а чим је Творац, то је и Сведржитељ и Промислитељ. И ово друго откровење чини нам другу радост неисказану. Свет није произашао од безумља или од случаја, без смисла и намене, него је произашао од Бога Свемудрога, Свезнајућег, Свемилостивог, који њим и управља водећи га смисленоме циљу. Она нам, даље, казује, да је овај свет имао почетак, те ће следствено имати и свршетак. И ово треће откровење чини нам радост неисказану. Јер жалосно би било, да је овај свет вечит и да су сви циљеви, ближи и крајњи, само у њему, што би, ваистину, проузроковало вртлог у разуму мудраца и жалост у срцу праведника. Она нам, најзад, казује, да је Бог створио два света, небески и земаљски, или бестелесни и телесни. И ово четврто откровење чини нам четврту радост неисказану. Као што сад дижемо поглед у висину и радујемо се сунцу, месецу и звездама над главама нашим, тако ми уздижемо дух свој к духовноме свету, сличноме нама но чистијем и светлијем од нас – ка свету ангелскоме, и радујемо се, јер знамо, да има један свет бољи од нашега, у који ћемо се и ми уселити, и као заморени путници вратити се дому и одморити се. О како би тужно лутао поглед људи по земљи, само по земљи, кад не би било звезданога неба! И како би тужно лутао дух људи по свету материјалном, кад не би било света духовног, небеског!

Господе Свеблаги, слава Ти и хвала. Теби једином слава и хвала вавек. Амин.