П Р О Л О Г – Животи Светих 29. мај

svecovek-sveti-vladika niko

Преп. Теодор Освештани. Ученик св. Пахомија. Рођен и одрастао као незнабожац, но као младић дошао до познања праве вере, крстио се, и чувши за св. Пахомија, добегао овоме у манастир тајно од својих родитеља. Св. Пахомије га замонаши и заволи због његове необичне ревности и послушности. Кад му је дошла мајка да га зове натраг дома, он се не хтеде ни јавити мајци, но мољаше се Богу за њу, да би и њу Бог просветио истином. И заиста, мајка не само не поврати свога сина кући, него се и сама не поврати: видећи недалеко женски манастир, којим управљаше сестра Пахомијева, она ступи у њега и замонаши се. После извесног времена дође у манастир и брат Теодоров, Пафнутије, те се и он замонаши. Деси се једном, да епископ града Панопоља позва св. Пахомија, да му устроји манастир за многе који жељаху монашког живота. Пахомије узе собом Теодора, и предаде у главном овоме дужност око устројења манастира. По смрти св. Пахомија Теодор поста игуманом свих Пахомијевих манастира, и до дубоке старости поживе богоугодно управљајући мноштво монаха на пут спасења. Упокојио се мирно и преселио у царство вечне светлости 368. год.

Блажена девица Муза. О њој прича св. Григорије Двојеслов, да је била само 9 година стара, када јој се у два маха јавила Пресвета Богородица, окружена сјајним девицама. Када је Муза изјавила жељу, да и она буде у тако сјајној пратњи Царице Небесне, Богородица јој рекне да ће кроз месец дана доћи по њу и узети је. Још јој нареди како треба да живи за тих 30 дана. Двадесет петог дана паде Муза у постељу, а тридесетог дана опет јој се јави Света Пречиста зовући је тихим гласом, на што Муза одговараше: „Ево ме идем, Госпођо, ево ме идем!“ И испусти дух свој. Прешла из овог живота у вечни у V столећу.

Св. Никола Мистик, патријарх цариградски. Прославио се необичном строгошћу живота. Цар Лав ожени се четврти пут, због чега му патријарх забрани улазак у цркву, а свештеника који га венча – рашчини. Због тога цар збаци патријарха и отера га у манастир. Делегати римског папе Сергија III одобре цару четврти брак. Но када цар умре, Никола поново дође на престо патријаршијски и сазва сабор 925. год., на коме четврти брак уопште би хришћанима забрањен. Упокојио се 930. године. Мистик означава најстаријег члана царског савета. Најпре је овај светитељ, дакле, био дворјанин високог чина, потом је оставио сујету света и замонашио се. Скончао мирно 930. год.

Св. новомуч. Николај. Родом из Епира. За веру Христову мучен од Турака и посечен у Трикали 1617. год. Глава овог мученика чува се и данас у једном од Метеорских манастира у Тесалији. Чини многа чудеса, лечи најтеже болести, а нарочито је познато, да одгони скакавце са њива.

Преп. муч. Саваити. У време цара Ираклија, око 610. год., пострадаше за веру Христову 44 монаха из обитељи св. Саве Освештаног код Јерусалима. Њихово јунаштво и страдање описао очевидац св. Антиох (в. 24. дец.).

Свештеномученик Теодор вршачки. Живео и епископовао у најтежим временима турског ропства у време злогласног Синан Паше. Савременици о њему сведоче да је био благе нарави, честит и побожан. Показао се као храбар и одважан пастир у сведочењу православне вере и у одбрани и заштити свога народа на просторима своје епархије и целог Баната. У време познате Банатске буне против Турака 1954. године, свети Теодор је пружао подршку, штитио и помагао устанике. На ратним заставама банатских Срба први пут се тада појављује лик светог Саве Српског. То је подстакло турског заповедника Синан Пашу да на Врачару спали светитељеве мошти, како би обесхрабрио и заплашио Србе. Епископа Теодора Турци су ухватили и живог одрали и од његове коже направили бубањ. Побожни хришћани су брижно сакупили његове посмртне остатке и тајно сахранили. Његов гроб до данас није пронађен.

Новомученик Вукашин из Клепаца. Србин из Херцеговине, из села Клепаца на источној обали Неретве. Почетком Другог светског рата усташе су му побиле целу породицу а њега одвели у злогласни логор смрти Јасеновац. Зверски је погубљен у јануару 1943. године. Мирно и стоички старац је трпео страшне муке, што је изазивало све већи гнев код његових мучитеља. Секли су му део по део тела – нос, уши, очи… Он је тихим и спокојним гласом непрекидно изговарао познате, данас већ митске речи: „Само ти, дијете, ради свој посао“. Разбеснели убица пресекао му је гркљан, извадио срце из груди и ногама га сјурио у јаму. Тако се овај дивни Христов витез из јасеновачког пакла, на крилима светих Божјих ангела винуо у вечну радост рајских насеља на небесима.

ХИМНА ДАНА

Николај мученик за Христа пострада

И трпљењем љутим ђавола надвлада;

Не хте јунак свога одрећи се Спаса,

Но слављаше Бога док имаше гласа;

А кад глас га изда, он срцем слављаше

И за муке веће душмане мољаше.

Тукоше га Турци свирепи ко вуци

Предаваше свакој нечовечној муци,

И најзад му свету одсекоше главу.

Скотрља се глава у зелену траву,

Светитељска глава светлошћу засија;

Хришћанин ту главу у свилу завија

И у цркву носи да лек многим буде,

Да наказне лечи, и слепе, и луде.

Бог неверне казни са свакога краја,

А прослави вечно верног Николаја.

РАСУЂИВАЊЕ

Када Теодор Освештани беше у Панопољу са својим духовним оцем св. Пахомијем, дође му неки философ и понуди да се препире с њим о вери. Па стави философ Теодору ова три питања: „Ко се не роди а умре? Ко се роди а не умре? И ко умре а не иструну?“ На ова питања одговори св. Теодор: „Адам се не роди а умре. Енох се роди и не умре. Лотова жена умре и не иструну.“ Па додаде светитељ и овај савет философу: „Послушај ти наш здрав савет: остави се бескорисних питања и схоластичких силогизама, приступи ка Христу, коме ми служимо, и добићеш опроштај грехова!“  – Философ занеми од таквог оштроумног одговора, и постиђен удаљи се. Из овога се јасно види огромна разлика између једног незнабожачког философа и једног хришћанског светитеља. Онај се губи у апстракцијама, у вештим обртима речи, у логичним зачикавањима, у мисаоном спорту, док је овај управио сав свој ум на Бога живога и на спасење своје душе. Онај је апстрактан и мртав, овај је практичан и жив.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:

  1. како Дух Свети чудесно управља ноге апостола по далеким земљама,
  2. како их чудесно из далеких земаља сабира у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице.
БЕСЕДА
о јављању пророка Јеремије из онога света

Потом се јави други један муж, диван седином и славом, около Њега неки чудни и великолепни ореол. Одговори Онија и рече: ово је братољубац, који се много моли за људе и за свети град, Јеремија Божји пророк (II Макав. 15, 13 –20)

Ово је виђење које виде храбри Јуда Макавеј. Прво му се јави из онога света Онија архијереј, а потом свети пророк Јеремија. Као што Мојсеј и Илија беху виђени у слави од апостола на Гори Таворској, тако некад Јуда Макавеј виде у слави пророка Јеремију. Ни пре Христа Васкрслог, дакле, Бог милостиви није остављао људе без сведочанства о животу после смрти. У хришћанском времену пак та сведочанства су без броја и без краја. Ко и после свега тога сумња у живот после смрти, тај стоји под проклетством свога греха као под гробном плочом. И као што мртве ствари не могу да виде светлост дана, тако ни он не може да види живот који јесте и коме нема краја.

Но погледајте, каквом је славом увенчан пророк Јеремија у ономе животу! Диван седином и славом! Около њега нека неописана отменост, неки светли ореол, нека неисказана пријатност и красота. Он који је бивао вучен и тучен од људи којима је саопштавао вољу Божју, и који је био сужањ у тамници, и мученик у смрадној рупи, и који је као лажа исмеван, и као издајник суђен, и најзад као преступник камењем убијен! Но један је суд грешнички а други је суд Божји. Најпониженији међу људима постао је код Бога увенчан славом ангелском.

И још погледајте, како небо назива онога кога је земља назвала лажом и издајником и преступником! Братољубац  – тако га назива небо. Братољубац који се много моли за људе. Видите, најзад, како се светитељи на небесима много моле Богу за нас! Не спавајући они се моле за нас кад спавамо; не једући, они се за нас моле кад једемо и преједемо се; не грешећи, они се моле за нас кад грешимо. О браћо, застидимо се пред толиким нашим искреним пријатељима. Застидимо се, застидимо се од толиких светитељских молитава за нас, и придружимо се молитвама њиховим. Господе пречудни, опрости нам грешну лењост и тупост нашу. Теби слава и хвала вавек. Амин.