П Р О Л О Г – Животи Светих 4.јул

svecovek-sveti-vladika nikolaj

Св. муч. Јулијан Тарсанин. Благородног, сенаторског порекла; живео у Тарску Киликијском, пострадао у време Диоклецијаново. Иако му беше тек 18 година од рођења када би подвргнут истјазавању за веру, св. Јулијан беше већ довољно васпитан и утврђен у хришћанском благочешћу. Целу годину водао га је намесник царски за собом из града у град, све мучећи га и све наговарајући, да се одрекне Христа. Мајка Јулијанова следоваше издалека своме сину. Када је намесник ухвати и посла да усаветује свога сина, да се одрекне Христа, она три дана говораше у тамници своме сину супротне савете, учећи га и храбрећи да не клоне духом, но да с благодарношћу Богу и смелошћу иде на смрт. Мучитељи зашију тада Јулијана у врећу с песком и са скорпијама и змијама, па баце у море, а и мајка Јулијанова умре на мукама. Мошти његове избаце таласи на обалу, и верни пренесу их у Александрију и чесно сахране 290. год. Доцније те мошти буду пренете у Антиохију. Сам св. Јован Златоуст доцније држао је похвалну реч св. муч. Јулијану. „Из уста мученика“, рекао је Златоуст, „исходио је свети глас, и заједно с гласом изливала се светлост јаснија од сунчаних зрака.“ И још: „Узми кога било, сумашедшег и бесног, и приведи овоме светоме гробу, где су мошти мученикове, и видећеш, како ће он (демон) невремено искочити и побећи као од пилећег жара.“ Из ових речи јасно је, како су се многобројна чудеса морала дешавати на гробу св. Јулијана.

Преп. Јулије и Јулија. Рођена браћа из грчке области Мирмидоније. Одмалена васпитани у хришћанству, са заветом да ће живети увек у девству и служити цркви. Јулије беше презвитер а Јулијан ђакон. Од цара Теодосија Млађег издејствују грамату, да могу по целом царству рушити кумире и зидати цркве хришћанске. Као два апостола ова два брата обраћаху нехришћане у хришћане по Истоку и Западу, и зидаху цркве. Сазидаше 100 цркава за живота свога. Упокојили се мирно у господу близу Медиолана. Житељи Медиолана призивају св. Јулија у помоћ против вукова.

Св. муч. Арчил II, цар грузински. Беше син цара Стефана а унук великог цара грузинског Вахтанга. Велики хришћанин и заштитник Хришћанства цар Арчил би мучен од муслимана и посечен за Христа 20. марта 744. год. А њему беше 80 година када пострада за Господа и пресели се у блажену вечност.

Св. муч. Луарсаб II, књаз карталински у Грузији. И отац му, Георгије X, пострада због вере и би отрован од персијског шаха. Луарсаб пак би бачен у неку тамницу, близу Шираса, у којој протамнова 7 година. Тада, по наредби шаха Абаса I, би обешен у тамници са двојицом слугу, 21. јуна 1622. год. На његовом гробу виђена беше светлост небеска.

ХИМНА ДАНА

Кад Јулије и брат му Јулијан

Саградише Богу Свевишњему

Деведесет и девету цркву,

Тад Јулијан гробницу сагради

За свог брата свештеног Јулија,

Па кад брату гробницу показа,

Јулије му кротко говораше:

– Припремај се, мој брате рођени,

Гроб је овај за тебе саграђен,

Припремај се да пред Бога пођеш,

Пре твог брата, грешнога Јулија.

А Јулију Бог је одредио

Саградити још и стоту цркву

На острву неком усамљеном.

Како рече преславни Јулије,

Како рече, онако се стече,

Пре старијег млађи брат се смири,

А старији сто цркви намири,

Па кад стоту на острву сазда,

Тад се и он у вечност пресели.

 РАСУЂИВАЊЕ

Кад човек почне да се вежба у ћутању, ћутање му изгледа ниже од говора; но када се извежба у ћутању, онда зна да је говор нижи од ћутања. Рекао монах св. Сисоју: „Ја бих хтео да сачувам срце моје, али не могу“, на што му старац одговори: „Како можемо ми сачувати срце, кад капија срца нашег – језик – стоји отворена?“

Упитали једанпут Харилеуса, синовца Ликургова, зашто је стриц његов издао тако мало закона. Он одговори: „Јер не треба много закона онима који много не говоре.“

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцељење слепог Вартимеја (Мк 10, 46) и то:

  1. како Вартимеј с вером вапи ка Господу за исцељење, и како га Господ исцељује,
  2. како и ја седим слеп душом крај пута, којим Господ пролази, и ако вапим к Њему, исцелиће ме.
 БЕСЕДА
о сејању и жетви

Ко сеје безакоње, жњеће муку                              (Приче Сол. 22, 8)

Ако чиниш безакоње, може те мука и обићи онога дана, када чиниш безакоње, но она је чула глас безакоња, и доћи ће неизоставно у свој дан.

Понеко сејање је слатко, и понека је жетва горка. Понеко сејање личи на живот, но плод и жетва су му смрт.

Пази и научи се из Светога Писма:

Ева посеја безакоње кроз непослушност, и снађе је мука порођајна.

Каин посеја безакоње кроз братоубиство, и снађе га мука бесаног лутања по земљи.

Содом и Гомор посејаше безакоње, и пожњеше муку грозне смрти.

Синови Илије првосвештеника посејаше безакоње, јер чињаху скверну покрај Ковчега Завета, и пожњеше муку, јер горко изгубише живот у боју.

Сети се Саула, његовог безакоња и његове муке. Па се сети Ахава и Језавеље. Па се сети Ирода и Јуде. Па се сети дана данашњега, и дана јучерашњега, и дана прекјучерашњега, и свакога прошлог дана, и ослушни речи свакога дана: ко сеје безакоње, жњеће муку! Има ли села на свету, коме ова наука није пред очи постављена? Има ли крова, који под собом не скрива такву науку? Има ли и једног живог човека, који се није осведочио у ову науку на живим примерима око себе?

О Господе Премудри, кад не бисмо знали вољу Твоју, мање бисмо одговарали. Но кад си нам дао да је знамо, Премилостиви, додај нам силе да је и извршујемо кроз све дане живота нашег: Теби слава и хвала вавек. Амин.