ПРОЛОГ – ЖИВОТИ СВЕТИХ 21. јануар

svecovek-sveti-vladika nikolaj

Св. муч. Јулијан и Василиса. Обоје од племенитих и богатих родитеља. Венчани у брак заветовали се живети девствено као брат и сестра. Раздаду све своје имање сиротињи, а они се замонаше, и то Јулијан оснује мушки а Василиса женски манастир. Јулијан је имао до 10.000 монаха, а Василиса до 1000 монахиња. Када наста љуто мучење хришћана под Диоклецијаном, Василиса Бога мољаше да се ниједна од њених монахиња не устраши од мука и не одступи од вере православне. Услиши Господ молитву достојне слушкиње Своје и у току 6 месеци узе к Себи све монахиње, редом, па напослетку и њихову игуманију Василису. Пред смрт Василиса имала виђење својих сестара из онога света: све јој се јавише светле и радосне као ангели Божји и призиваху своју духовну мајку да им што пре дође. Јулијанов манастир пак буде огњем сажежен од мучитеља, а Јулијан бешчовечно мучен и уморен најтежим мукама. У мукама Господ га је бодрио и крепио, те је све јуначки издржао, веру одржао, и име Христово прославио. Заједно с Јулијаном посечени су: син и жена мучитеља Маркијана; Келасије и Марионила, који видевши Јулијаново јунаштво у трпљењу мука, обратише се и сами у веру Христову; 20 војника римских; седам браће из тога места; презвитер Антоније, и неки Анастасије, кога Јулијан у време мучења молитвом васкрсе из мртвих. Сви чесно за Христа пострадаше и грађани Царства небескога постадоше око 313. год.

Преп. Георгије Хозевит. Подвизавао се у VII столећу у обитељи Хозевитској, на путу из Јерусалима у Јерихон где се прво подвизавао преп. Јован Хозевит.

Св. Домника. У време цара Теодосија дошла као некрштена из Картагене у Цариград са још четири девојке незнабошке. Патријарх Макарије крсти их и благослови им да живе као инокиње. Св. Домника преда се подвигу са великом ревношћу и у тој ревности није слабила до саме смрти у дубокој старости. Упокојила се у Господу око 474. год. Просветљена Духом Светим она је могла прозирати догађаје у будућности и молитвом чудеса творити.

Св. Григорије, еп. охридски. Благочестив учитељ и пастир стада Христова. Упокојио се 1012. год. У натпису једном у цркви Св. Софије у Охриду назива се „Григоријем премудрим.“

ХИМНА ДАНА

Браком везани, Христом везанији,

Савез духовни – савез је трајнији.

У књигу Живих Дух их уписа:

„Братац Јулијан, сестра Василиса“.

Све оставише, за Христом пођоше,

И час кад куцну животе дадоше

За љубав Божју, љубав трисунчану,

Славу презреше, сву славу земљану;

Љубављу к Богу себе прославише

И пример диван нама оставише.

Богатство цркви, и украс и дика:

Крв чудотворна чудних мученика.

РАСУЂИВАЊЕ

На једној плочи у цркви Свете Софије биле су урезане ове речи: „Умиј грехе своје а не само лице“. Ко год је улазио у ту славну цркву, читао је овај натпис и сећао се да хришћанска вера захтева од њега чистоту моралну: чистоту душе, срца и ума. Но како је у срцу усредсређен сав духовни човек, то је и Господ рекао: Блажени чисти срцем. Сва спољашња чистота не помаже ништа у задобијању царства небеског. О кад бисмо ми улагали онолики труд око умивања себе од греха колико труда улажемо посведневно око умивања лица свога! У срцу би се нашем тада, ваистину, видео Бог као у огледалу.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам три искушења којим сатана кушаше Господа Исуса и то:

  1. сластољубље (искушење хлебом),
  2. славољубље (уздизање изнад храма),
  3. среброљубље (нуђење у посед васцелог света).
БЕСЕДА
о потребној опрезности оних који мисле да су сигурни

Који мисли да стоји нека се чува да не падне (I Кор. 10, 12)

Апостол, који даје овакав савет, превасходно је познавао природу људску и сву немоћ њену. Дан за даном потврђује то искуство, да тек што се човек усправио из блата греховног, а већ поново гиба се и пада. Тек што се излечио од порока среброљубља, а већ пада у порок славољубља. Или, тек што је отворио руку да помогне бедна човека, а гордост га обара на другу страну. Или, тек што се мало привикао молитви, а он отвара широм уста своја да ружи оне који се још нису молитви привикли. Или, тек што је осетио да га Дух Божји руководи на пут спасења, а он се одмах намеће за учитеља васцелом свету, док, авај, тиме сасвим не отера Духа од себе.

Када је Господ предсказивао ученицима да ће Га се сви они одрећи и разбећи, тада је Петар, самоуверен у постојанство своје, узвикнуо: Ако се и сви саблазне али ја нећу. Прозирући му само срце, и видећи га већ пала у самомњење и гордост, Господ му одговори: Ноћас док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи! Па кад се овакав пад десио с апостолом, у непосредној близини Господа, како с нама да се не деси? Зато, браћо, кад се дигнемо и повратимо он неког греха, и станемо усправно, треба то да приписујемо сили и милости Божјој а не себи; и треба да се добро обазиремо, и чувамо, и Богу молимо, да опет не паднемо, било на једну страну, било на другу, но да ходимо право путем Господњим.

Господе свевидећи, помози нам да се усправимо Духом к Теби; и кад се усправимо, подржи нас, да више не падамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.