ПРОЛОГ – ЖИВОТИ СВЕТИХ 25. јануар

svecovek-sveti-vladika nikolaj

Св. муч. Татијана. Римљанка, од великоименитих родитеља. Хришћанка и ђакониса при цркви. По смрти цара Хелиогабала цароваше у Риму цар Александар, чија мајка Мамеја беше хришћанка. Сам цар беше колебљив и неодлучан у вери, због чега држаше у свом двору кип Христов и Аполонов, и Аврамов и Орфејев. Доглавници његови гоњаху хришћане и без наредбе цареве. Када изведоше Татијану девицу на мучење, она се мољаше Богу за своје мучитеље. И гле, њима се очи отворише, и они видеше четири ангела около мученице. Видећи то, осам њих повероваше у Христа, због чега бише и они мучени и убијени. Свету Татијану продужише мучити: шибаху је, одсецаху јој месо, стругаху је железом, и тако сву изнакарађену и искрвављену бацаху је увече у тамницу да би је сутрадан опет ударали на нове муке. Но Бог пошиљаше ангеле Своје у тамницу те је храбраху и ране јој исцељиваху, тако да се Татијана свако јутро јављаше пред мучитељима потпуно здрава. Бацише је пред лава, но лав се умиљаваше око ње и не нашкоди јој ништа. Остригоше јој косу мислећи, по свом незнабожачком уму, да јој је у коси скривена нека враџбина, нека сила волшебна. Најзад, изведоше је, заједно са оцем њеним, и посекоше обоје мачем. Тако сконча свој земни живот око 225. год. и би увенчана бесмртним венцем славе ова јуначна девица, која имаше слабо женско тело но дух мушки и војводски.

Св. муч. Петар Авесаламит. Родом из Елевтеропоља у Палестини. У младим годинама пострадао за веру Христову у време цара Максимина, 311. год. После многих мука буде на смрт осуђен. Саслушавши смртну пресуду, он радосно узвикне: „То је једина жеља моја, да умрем за Бога мојега!“ Буде на крст распет, као и сам Господ, и на крсту издахне.

Млекопитателница. Тако се зове икона Пресвете Богородице, коју је донео Св. Сава Српски из манастира Св. Саве Освештаног код Јерусалима, и положио је у своју Посницу на Кареји у Св. Гори. И тако се испунило пророчанство Св. Саве Освештаног, изречено на 800 година пре тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посетио обитељ Св. Саве Освештаног, монаси се сете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој „Патерица“, на Кареји.

Преп. Мати Теодора. Славна монахиња и наставница монахиња из Александрије. „Као што је дрвећу потребна зима и снег, да би доносило рода, тако су муке и напасти потребне животу нашем“, говорила је ова света жена. Упокојила се мирно почетком V века.

ХИМНА ДАНА

 Младост тела жалиш, о разуман буди!

Младост што пролази вреди л’ жалит, суди!

Има једна младост, младост у вечности,

То је права младост, младост без старости,

Ову вреди искат, за њом сузе лити,

Ако треба смрћу телесном платити.

Татијана купи скупо за јевтино,

За пеп’о и воду божанствено вино;

За тело што стари – бесамртну младост

И за мало суза – херувимску радост.

Обручена Христу, Цару бесмртноме,

Она оста верна Обручнику своме;

Силом чистог духа сатре искушења

И поднесе храбро страхотна мучења.

Око ње се чуше ангелски кораци:

Ко згужвано платно она тело баци,

Па слободна душом од земаљских уза

Диже се на свадбу у Царство без суза.

РАСУЂИВАЊЕ

На земљи нема веће части ни већег звања него бити хришћанин. Кад је судија мучитељ Севир упитао младога Петра Авесаламита: „Од кога си рода?“ одговори Петар: „Хришћанин сам.“ Упита га даље судија: „У каквом си чину?“ На то Петар: „Нема ни већега ни бољега чина него бити хришћанин.“ А отац Јован Кронштатски пише: „Сав је свет паучина у сравњењу са душом човека хришћанина.“ Хришћанин је земљан суд у који се налила божанска сила и светлост. Да ли ће се тај суд ставити на златни престо царски или ће се спустити у тамну избу просјачку, вредност његова тиме нити се увеличава, нити умањује. Није ли злату иста вредност, завили га у свилену мараму или у лист од купуса?

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам кротост Господа Исуса и то:

  1. кротост Његову у нечујном животу у Назарету све до 30 година,
  2. кротост Његову у опхођењу с болесницима и грешницима,
  3. кротост Његову у опхођењу с Јудом издајником и с неправедним судијама.
БЕСЕДА
о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог

Не тражим што је ваше него вас (IIКор.12,14)

Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже:

Ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе.

Љубав хришћанина пак могла би да каже:

Ти ми, Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост палиш, дажд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро, и предобро. И све то примам с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе јединога тражим.

О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта к земљи; и човек је љубав, браћо, што земљу диже к небу.

О Господе човекољубиви, Творче и Сведржитељу, усели се више, и још више, у нас Духом Твојим животворним, да живи будемо, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.