У СВЕТОЈ ЗЕМЉИ СА ДУЧИЋЕМ – V део

Jovan-Dučić-svecovek

ЈЕРУСАЛИМ – ПРИВИЂЕЊЕ МИРА

 

Пред Пилатовом судницом – На Голготи – У Ариматеји – Црква Гроба Господњег – Васкрсење је центар свега – Камен одваљен од гроба

 

Пред Пилатовом судницом

Пошао сам улицом каменитом, кривом и тескобном да обиђем Јерусалим; она носи име цара Давида. С обе стране кућице чији сводови прелазе преко улице, и дућани на којима се местимице види готски стил грађевина крсташких. Људство овде ради занате јер се чује чекић; и тргује наглас и са галамом; и торбари нападајући пролазнике; и просци јадикујући.

Најзад се нађох пред Пилатовом палатом где је суђен Христос.

Нарочито сам обилазио град да бих пао на ово место како бих се затим одавде пео истим путем којим се Спаситељ попео на Голготу да буде распет. Ништа није узбудљивије него та судница где се још чува балкон са којег је Пилат говорио Јеврејима како не види за какву кривицу треба судити Исуса сина Маријиног, а одоздо му довикивали Јевреји: „Распни!…“ Не знам  а не знају ни други више од мене  да ли је ова палата одиста из оног времена. Свакако, колико није, толико и јесте. Видео сам по свету доста и старијих и очуванијих античких грађевина него што је ова. Уосталом, ово је сасвим споредно. Човек који гледа верским очима, вероватно види даље него неверник; а он би се дао пре и сам распети него не поверовати у трагичну истинитост ових светих места. Без маште никад није било праве вере.

 На Голготи

Пошао сам за светим Христовим стопама према Голготи.

Храм Светог гроба, подигнут на самој Голготи, нема са лица ничег што би кога задржало да га посматра. Али ко пређе његов праг, тај је прожет као копљем осећањем да је под кровом где се извршила смртна казна над творцем новог човечанства, којег су људи признали за сина Божјег и за свог спаситеља, што он, после тога, одиста и јесте. Са десне стране у цркви на осамнаест степеница висине, нека литица: ето, то је Голгота! Идући дубље у цркву, на једном месту, у огњу свећа и кандила, једна капелица: то је гроб Христов, узак и низак, са кога је анђео некад одвалио плочу и где је Марија Магдалена у рано јутро нашла гроб празан после васкрсења свог учитеља…

У Ариматеји

Какав је ово доживљај срца и ума! Мало дубље, гроб Јосифа из Ариматеје, лепог села Ариматеје, које сам јуче, полазећи из Синајске пустиње за Јерусалим, у сами освит нашао под истим мелодичним именом, целог увученог у сјајном зеленилу које је пламтело од раног сунца… Једини од ученика Христових који је овде легао, пошто је најпре успео да спасе тело мученика, да га окупа у мирису и завије у бело платно, и положи овде у гроб. Ништа нежније на свету! То је било после помрачења сунца и после страшних катаклизмâ којим је небо одговорило земљи за злочин над сином Божјим. Плиније и сам уверава да је онај земљотрес из Августовог доба, о коме и Свето писмо тврди да је био у дане смрти Христове, био највећи који је запамтио свет до његовог времена. Дванаест важних азијских градова пало је том приликом у прах и пепео.

Црква Гроба Христовог

Што у овој цркви Гроба Христовог задивљује, то није њена архитектура ни орнаментика, него атмосфера којој ништа на земљи није равно. Пред овим гробом су столећа за столећима падале челом на мраморну плочу Христова гроба војске хаџија и крстоносаца. И веровали у хришћанску истину само зато што је тај гроб био празан! Од свих чудеса Христових, васкрсење је највеће. И свети Петар сматра да је васкрсење једино уверило свет о божанском пореклу Христовом. Свети Павле пише: „А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, и узалуд и вера ваша…“ А мало даље каже: „Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста…“ Васкрсење, дакле, то је основица целог наука. То је веровање у бесмртност која је највећа магија људског духа.

Васкрсење је центар свега

Ове слатке речи у преводу нашег Вука јесу из посланице Коринћанима, која је, како кажу и Ренан и Кристијан Бауер, поред оне Римљанима и оне Галатима, једина аутентична проза светог Павла, док је сва друга сумњива или просто апокрифна. Васкрсење, дакле, то је средишна тачка божанског сведочења у хришћанској истини. Одиста, стојећи јутрос на овом месту, ја сам био без очију за ишта друго што је постојало или се догађало око мене… Како су ми данас сићушне изгледале египатске мистерије Изиса, или оне грчке у Елеузису, иако су њима присуствовали највећи мудраци античког света. Ситне према овима које се светкују око овог малог мраморног гроба, једва шездесет сантиметара високог, без икаквог украса, али где је усредсређена душа свих и најпросвећенијих континената који данас верују, и који очекују одавде своје спасење.

 Камен одваљен од гроба

„А први дан недеље дође Марија Магдалена на гроб рано, још док се не беше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба…“ Нема хришћанина, веровао он дубоко или не веровао, да му нису свагда на уму ове речи изванредно блиставе, и ова јутарња визија очаравајућа и величином и нежношћу. –

Неки би скептик запитао: је ли могуће било на овом месту града Јерусалима замислити једно губилиште? Скоро у средишту једног одувек најнасељенијег његовог кварта?… Зашто не! У Фиренци су за целог цветања ренесансе славни Медичи вешали своје непријатеље за ноге о прозор на палати Барџелу, у срцу града, на фасади палате сењерије, чијој се монументалној лепоти и данас дивимо. А Лаоренцо Величанствени тражио је чак од Леонарда да Винчија да му их наслика у том положају… Шпански краљеви су такођер ложили ломаче за спаљивање људи баш на главним својим пијацама Мадрида и Авиле, а сами су свечано, са целим двором, присуствовали том спаљивању… Зар није ово, дакле, нарочито могуће било и овде, у једном народу који је био најфанатичнији и најсвирепији од свих народа античког света! – Све се могућности, одиста, у Христовој легенди лако овде на месту провере и документују. Све што издалека изгледа невероватно, овде се показује као могуће и стварно. Немогуће је, дакле, ни за тренутак изневерити своје усхићење и своју љубав за ову највећу легенду коју је људско срце истакло и позлатило. Ничег нема да је оповргне, ничег да је доведе у сумњу.

 Сутра:

ВЕЛИКИ ПЕЧАТ НАШЕ ИСТОРИЈЕ
Црква Гроба Господњег