ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ikona-vaskrsenje-hrista

ХРИСТОС ВАСКРСЕ    ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Вакрсење Христово је пре свега историјски догађај. Кад не би било историјски догађај, нити би гонитељ Христов Савле обратио се у апостола Павла, нити би шака устрашених следбеника Христових икада добила надчовечанску храброст и снагу да објављује јеванђеље живота и васкрсења, нити би икада постала црква хришћанска, нити би најзад логика људска могла наћи довољно објашњење за драговољну смрт многих легионих мученика за Христа по свима народима и у свима вековима за последња два миленијума. У том случају Исус Христос био би познат по имену само као један од многих мудраца Истока. Философи би се и на даље, и до краја историје, препирали по књигама и за катедрама око тога, је ли душа бесмртна или није и постоји ли онај свет или не. А народи земаљски сручивали би се у гроб преклињући срце своје што их је обмануло. Јер дубоко у срцу људском стоји упечаћен божански печат живота вечнога, печат који није успео да избрише насилни интелектуализам са свим својим суровим насиљима над срцем. У Светом писму тај печат у срцу назива се обећањем Творчевим. И апостол каже: Сва обећања Божја у Христу су да, т. ј. потврђена и показана. А главно и основно обећање јесте победа над смрћу, васкрсење и живот без краја.

Васкрсење Христово, даље, јесте символ сваке победе добра над злом, истине над лажи, правде над неправдом, доброте над насиљем – и символ и јемство. Јер Онај који је био, у стању победити смрт –сатрти жалац смрти у стању је био, и јесте, однети победу над сваком другом немани, над сваким злом.

Још је васкрсење Христово гарантија нашег васкрсења, Општег васкрсења. У томе је његов практични значај за људски род. Пошто Христос васкрсе, васкрснућемо. и ми. Месија света ни]е победио само своју смрт него и нашу. Нити је васкрснуо да би само Он живео после смрти, него да би и ми васкрсли и живели после смрти. Царство Његово није царство од овога света, т. ј. царство умирућих и умрлих, него је царство Његово царство победиоца смрти, царство живих и бесмртних.

Сам догађај Васкрсења из мртвих Јеванђелист описује овако:

И пошто прође субота, на освитку првога дана недеље, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мириса да дођу и помажу Исуса. И  говорише међу собом: ко ће нам одвалити камен од врата гробних? И ушавши не нађоше тела Господа Исуса. И кад се оне чудише томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама. И лице њихово беше као муња, а одело њихово као снег. А кад се оне уплашише и оборише лице к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима? Није овде, него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји. Ходите да видите место где је лежао Господ. Па идите брже те кажите ученицима његовим да је устао из мртвих. И гле, он ће пред вама отићи  у Галилеју: тамо ћете га видети. И изишавши из гроба са страхом и радости великом потекоше да јаве ученицима његовим. А кад би увече онај први дан недеље, и врата  беху затворена где се беху ученици његови скупили од страха јеврејскога, дође Исус и стаде на средину и рече им: мир вам. И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.    

Тако је описана највећа победа, која се на земаљској планети икад остварила, наиме: победа над смрћу. Речено је људима у прастаром времену да је Бог – Бог живих а не мртвих. Но људи, побеђени грехом, и болешћу, и страдањем, као последицама греха, били су изгубили ту веру. Или, као што вели Емерсон: „Бесмртност је и сувише велико добро, да би људи у њу веровали“. Наравно, ма каква бесмртност није увек велико добро. Постоји бесмртност праведних и бесмртност грешних. Бесмртност праведних је уистини велико и превелико добро, но бесмртност грешних и непокајаних страшнија је од свега страшнога у животу и у смрти. Сви они, који одричу бесмртност, управо одричу блажену бесмртност; зато им се ова неће ни дати. Али ће им се дати оно што је супротно блаженој бесмртности. Сви који од смрти очекују светлост, у светлости ће и живети. Живот је тако богат, да свакоме даје оно што ко жели с вером да ће добити.

Као што цео живот Господа Исуса тако и његова смрт означава победу духа над материјом, и победу добра над злом. Зато узвикнимо, заједно с апостолом Павлом: Богу хвала, који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.

Sveti-Vladika-Nikolaj